"Орден Кнеза Николe Васојевића" за Јанковића, Гиљачу и Кубуровића
Књижевни ствараоци из Бара Василије Јанковић и Марко Гиљача, као и Милован Мишо Кубуровић из Андријевице, добитници су “Ордена кнеза Николе Васојевића” – највећег одликовања које додјељује Удружење књижевника и других ставалаца умјетности „Сјеверац“ чије је сједиште у Подгорици.
Додјељујући овогодишњим лауреатима признања епски пјесник и књижевник Бранко Батко Крковић подсјетио је да „Сјеверац“ дјелује од 1983.године када је у далекој Скандинавији заједно са групом стваралаца ту књижевну асоцијацију основао управо Мишо Кубуровић, један од награђених, наводећи да је од 2007.године под истим именом рад наставила у Црној Гори.
Говорећи о животу и дјелу Николе Радоњића Васојевића, по којем је награда названа, Крковић је напоменуо да је рођен 1797. године, у Лопатама у Лијевој Ријеци, од оца Станише и мајке Јоване, родом из Горње Мораче.
Своју, како је рекао Крковић, замишљену кнежевину самозвани кнез је назвао Холмија - именом крајње необичним за Васојевиће.
„Тврдио је да се васојевићка племена по планини Ком зову Холмија, што значи брда. Ријеч "холм" изведена је из црквено-словенског језика, а значи исто што и ријеч "хум" (узвишење на равници, брдо или планина).
Његова биографија је прилично мистериозна, али је неспорно да је његова главна идеја била да се између Србије и Црне Горе оснује мала кнежевина Холмија, са око пар стотина хиљада становника, углавном васојевићког рода, који нијесу хтјели, као независно племе у то вријеме, да се уједине ни са једном од ове двије кнежевине.
Био је енглески вицеконзул у Новом Пазару, тражио је за своје идеје помоћ од Француске, Пољске и Ватикана.
Никола је био човјек који је инжењерску академију завршио у Русији; побјегао из руске у турску војску; радио за кнеза српског Милоша на пројектовању војних утврђења; био енглески вицеконзул; од Његоша, који му је пјесме посвећивао, добио титулу кнез Васојевића; човјек који је са игуманом Мојсијом Зечевићем преговарао да ли Васојевићи требају да пређу у католичанство, док га је Ватикан сумњичио да је турски шпијун?! Грци су га, с друге стране, сматрали за руског агента.
Никола Радоњић Васојевић, несуђени кнез Холмије, своју загонетну биографију окончаће загонетном смрћу, 30. маја 1844. године, у селу Доњи Загарач код Подгорице. Убили су га Његошеви перјаници, браћа Вуко и Тодор Тороман и њихов рођак Мићо Тороман. Сахранио га је лично Петар Ћупић, а књаз Данило је, 1857. године, наредио да се његов гроб уништи.
Никола и његова жена Анастасија, Рускиња, имали су четворо дјеце - синове Александра (Алтомана), Ранислава и Светислава, и ћерку Јелисавету“ – казао је Крковић, говорећи о несуђеном кнезу „земље брда“.
