Петра Бубања са Флориде: Бару се враћам сваког љета

Баранка Петра Бубања је први доктор виолине у Црној Гори. Након што је завршила школу за таленте „Андре Навара“, звање доктора је стекла на Универзитету Флориде, у класи врхунског професора Бењамина Сунга.

За ФОС говори о животу на Флориди, љубави према овом инструменту, могућностима зараде од музике којом се бави и родном Бару гдје се увијек радо враћа.

„Љубав према виолини је настала из љубави према музици. Тек након успјеха на републичким такмичењима, ја сам почела да гледам на виолину као више од хобија и да проналазим свој звук. И наравно, уз мотивацију професора Вање Симића и осталих професора родила се љубав према овој племенитој професији“, почиње Петра причу за ФОС.

Због овог позива се, како каже, никада није покајала јер је највећи успјех у животу када радите оно што волите.

„Ја и мој муж који је такође виолиниста, аплицирали смо на више универзитета за докторске програме. Веома нам се посрећило што смо добили највећу финансијску подршку на Универзитету Флориде, јер се ова опција испоставила најбоља за нас. Универзитет је веома јак и има феноменалне професоре виолине. Један од њих је и Бењамин Сунг, мој професор“, каже Бубања и додаје:

„За нас обоје је било веома битно да не морамо да плаћамо школовање, тако да смо завршили основне, магистарске и докторске студије захваљујући стипендијама. На магистарским и докторским студијама смо били асистенти.“

На Флориди се овај посао веома цијени, па како каже Петра, уколико сте посвећени томе што радите имате огромне могућности за успјех.

„Овдје има пуно оркестара са којима свирам и чији сам члан. У наредној години ћу полагати још аудиција и аплицирати за предавачке позиције. Такође, свирам на вјенчањима и у црквама.

У Америци има пуно љетњих музичких фестивала који су одлични за стицање музичког искуства.

Прошле године сам имала прилику да узимам часове виолине од свјетски познатих концерт мајстора на фестивалу Бревард у Сјеверној Каролини. Некима од њих сам чак била и асистент у оркестру, па знање које сам стекла сједјећи поред њих и слушајући њихове савјете, заиста је непроцјењиво“, каже Петра.

Могућности на Флориди су бројне, а Петра, како каже, увијек може да изабере неку од опција које се нуде.

„Овдје се сасвим пристојно може живјети од овог посла, управо због тога што нема толико лимита.

Ја бих могла свирати у оркестру са нормалном платом и по страни имати приватно студенте или бити дио камерног ансамбла, који свира на вјенчањима или промотивним догађајима.

Могу такође да предајем у школи, на колеџу или да свирам у приватном оркестру. Генерално, људи у Америци више цијене класичну музику него код нас и сматрају је тиме што јесте - професијом“, каже Петра за ФОС.

Недостаје јој родни град

„Бару се враћам скоро сваког љета, али ми пуно недостају породица и пријатељи. На основне студије сам отишла 2009. године и недостаје ми тај шарм малог града гдје до продавнице можете отићи пјешке, гдје је обала кратка шетња од куће. Недостају ми планине и море, и наравно наша храна“, искрена је саговорница ФОС-а.

Такође, поручује младим људима да никада не одустају од свог сна.

„Чека вас много рада и одрицања, као и много збуњујућих и обесхрабрујућих момената. Али, ако гурнете себе и окружите се музичарима који су на вашем нивоу или бољи од вас, и нађете менторе којима вјерујете и који ће вам помоћи да напредујете, на добром сте путу.

И заиста нема бољег осјећаја него видјети осмјехе или сузе у публици. Чињеница да можете некога, кога уопште не познајете, дотаћи музиком и подстакнути на успомене, веома је посебан дар“, закључује Петра за ФОС.

(ФОС)