У сали Дома културе синоћ је промовисана био-библиографија Живка Николића „У трагању за златном жицом“.
Нажалост, промоцији дјела које је урађено поводом осамдесет година од рођења и двадесет година од смрти великог синеасте, присуствовало је заиста мало људи.
Они који нису дошли пропустили су прилику да виде два кратка Николићева филма „Прозор“ и „Ждријело“, оба упечатљива на свој начин, и да чују младе гумце - Вању Јовићевић, Лару Драговић, Славка Калезића и Лазара Ђорђевића, који су су говорили одабране одломке Николићевих излагања о филму и себи.
Уредник издања, управник Црногорске кинотеке, Андро Мартиновић, казао је да је сала барског биоскопа некако топла „и да човјек сам у њој гледа филм, не би се осјећао усамљеним“.
Захвалио је Културном центру на организовању промоције.
"Одлучили смо се да ову био-библиографију о Живку Николићу коју је припремила Вера Ђукановић представимо на један атипичан начин, тако што нећемо говорити о књизи и свим оним бројним фактима које можете у њој пронаћи а односе се на биографију тог изузетног ствараоца и на све оно што је о његовим филмовима написано и објављено, већ тако што ћемо самом Живку Николићу дати ријеч.
У припреми књиге, Вера Ђукановић је прикупила Живкове интервјуе и његове исказе поводом својих филмова и ја сам у припреми овог програма направио један концепт да те цјелине повежемо, не по неком хронолошком реду, већ да направимо један асоцијативни низ, да их сложимо по тематској сродности и у тим фрагментима Вељко говори о филму, о сликарству, о Црној Гори", о себи-истакао је Мартиновић.
Филмови Живка Николића, па и он сам, дуго су изазивали подозрење средине у којој су настали.
Разлог за то, чини се, потиче прије свега од симптома препознавања. Лакше би било прихватити да ти филмови говоре о неком другом, о свијету који је заувјек остао иза брда.
Али и свијет са друге стране, о којем се тамо сања, најчешће је свијет зачуђујуће једнообразности.
Јер, како запажа Јунг, ’архаична психологија није само психологија примитивног, већ и модерног, цивилизованог човјека“-подсјетио је Мартиновић.
Он је додао да, како се вријеме у којем су настали Николићеви филмови удаљава од нас „тако су нам они све ближи.
"Комични елементи који се, у уобличењу свијета каквим га је видио и доживио, чине гротескни, па и карикатурални, дио су наше свакодневице.
Односно, стварност повремено неодољиво подсјећа на његове филмове".
За Радио Бар и Бар Инфо, Мартиновић је подсјетио да је Николић и сам казао да је у својим дјелима „дао једну слику Црне Горе и никако није ту слику нудио као једину и као искључиву.
"И сам говори о томе да постоји она друга, херојска Црна Гора и прижељкује да и она има своје ауторе.
Он заправо износи опште, људске приче, оне универзалне садржаје, који се тичу, рекао бих, сваког човјека на планети, али наравно, филм је конкретна умјетност и он је те слике које је носио из свог завичаја и уопште, из Црне Горе, преносио људима широм свијета"-објашњава Мартиновић, додајући да је Живка Николића упознао као дјечак.
"Тада је на мене оставио снажан утисак једне необичне појаве, једног човјека чудне енергије, помало тајновитог, који би дјеловао готово непримјетно.
А заправо, када би узео ријеч или када би радио филмове, испољавао је невјероватну посвећеност и енергију коју сте могли готово да осјетите.
Данас, кад гледам његове филмове, мислим да они траже да изнова буду гледани и зато ми је драго да и ова књига даје допринос ревалоризацији његовог дјела"-закључује Мартиновић.
Био-библиографију Живка Николића издала је Црногорска кинотека. Графичко обликовање урадио је Никола Латковић.