Промовисане књиге Маје Николић и Наташе Лечић
Међународно удружење књижевних стваралаца и умјетника „Неказано“ одржало је у Дворцу краља Николе, у Бару, промоцију двије књиге из свог богатог издаваштва. Ријеч је о књигама поезије „Вјечност“ ауторке Наташе Лечић и „Агератум“ ауторке Маје Николић.
Поздрављајући госте на почетку вечери, Лабуд Н. Лончар, предсједник удружења, захвалио се гостима на посјети а Културном центру Бар, Средњој економско угоститељској школи и музичкој школи „Петар II Петровић Његош“ на помоћи да се ово вече одржи. Напоменуо је због публике и јавности да је "Неказано" приморано да одржава промоције са два пјесника умјесто са једним јер у току пандемије није било могуће држати исте, а удружење је у току прошле године, у јеку пандемије, објавило 25 наслова и немогуће је одржати све промоције држећи се правила да се промовише само једна књига у току вечери. Такође, у Бару предстоји одржавање "Барског љетописа" тако да ће се сва културна дешавања у граду њему "потчинити". Напоменуо је да ће се у склопу "Барског љетописа" промовисати роман „Златана последњи чувар огњишта“, које је објавило "Неказано", а аутора Ранка Вујачића, члана удружења "Неказано".
У првом дијелу вечери, о књизи „Вјечност“ ауторице Наташе Лечић госте је упознао Светозар Ђуришић, пјесник из Вирпазара, који је и био рецензент поменуте књиге. У веома инспиративном говору о поезији уопште а затим и поезији Лечићке, Ђуришић је истакао: „Радујем се што сам се дрзнуо, иако неприправан за оваква „сочиненија“ да направим запис о стиховима који су озарили моју душу, оном топлином и свјетлошћу којом зрачи истинска поезија.Радујем се њеним будућим стиховима.“
Стихове Лечићке су говориле њене клубске другарице Гордана Срећковић и Маја Николић а посебну чар дали су Милица и Вукан - дјеца Наташе Лечић, читајући стихове своје мајке.
Лабуд Н. Лончар се после таквог казивања надовезао на причу о Лечићки додајући да је она и сјајан прозни стваралац те да се нада да ће ускоро Неказано објавити и њену књигу прича а онда позвао Наташу да она говори своје стихове, што је она и учинила захваљујући се прије свега удружењу Неказано на промоцији њене књиге и својим пријатељима који су дошли да је подрже.
У музичком дијелу присутне су на клавиру својим наступом одушевиле Делфина Озтурк и Зое Бунтић из класе професорице Јелене Добрковић. Госте је посебно обрадовала чињеница да је Делфина Озтурк из Турске и да је сада у Бару на школовању код професорице Јелене. За тако добар наступ а испред удружења "Неказано" захвалнице им је уручила Ања Павловић, ученица из СЕУШ.
У другом дијелу вечери промовисана је књиаг поезије „Агератум“ ауторке Маје Николић. Представљајући ауторку Лончар је казао да је ово ауторкина прва књига и да она као таква носи посебну тежину са квалитетним пјесмама које обилују прелијепим осјећањима и позвао Горана Радичевића, пјесника из Рисна, иначе потпредсједника удружења Неказано, а који је писао рецензију за „Агератум“ да присутне упозна са његовим виђењем књиге. Он је казао: „Агератум (горућа љубав) Маје Николић је збирка пјесама која је засигурно заслужила свој наслов. Писана је у првом лицу и са толико емоција да читалац остаје без даха од њихове снаге.” Додајући:“Мајина љубав у овој збирци је љубав која постоји кроз вјечиту потрагу за самом сврхом жене и мушкарца, за оним даром од Бога због којег и јесу направљени различитим. Истовремено и жал за прошлим Маја претвара у креирање будућег, у осјећаје који се никад не мијењају у интезитету јер неће бити слабији исто као што не могу бити јачи. Истовремено се надам да Маја Николић неће остати на једној збирци пјесама, јер пјесник овакве емоције сигурно може изњедрити још пуно поезије. На задовољство свих који се домогну и буду имали срећу да је читају. Препоручујем од срца свим љубитељима лијепе ријечи.”
Након тога је услиједио музички дио гдје је млади Вук Бунтић из класе Ј. Добрковић свирајући на клавиру употнио диван осјећај вечери. А захвалност у виду захвалнице уручила му је Ања Павловић, ученица СЕУШ из Бара.
Као изненађење вечери на клавиру је наступила Луција Улићевић, из класе професорице Ане Вуказић која је тог дана допутовала у Бар. Луција је већ наступала на књижевним вечерима које је раније одржавало удружење Неказано.
У наставку вечери Маја Николић се захвалила удружењу и присутнима и говорила стихове из своје књиге а у томе су јој помогле и њене пријатељице Срећковић и Лечић говорећи њене стихове. Чему се придружио и Стеван Стијовић говорећи њене и стихове Лечићке.
На крају ове вечери присутнима се обратио Лабуд Н. Лончар поново се захваљући КЦ Бар, СЕУШ и школи за музичко образовање “Петар II Петровић Његош” и пренио жељу ауторки да присутнима поклоне по једну своју књигу, уз аутограм и заједничко фотографисање.
Након тога су подијелиле шездесетак примјерак својих књига.
Дружење се наставило у Цаффе бар “Либре” уз домаће црмничко вино, пршут, сир и пјесму.
