Ранко Радовић се представио у Бару пред преузимање награда у Москви

Синоћ је у Дворцу краља Николе у Бару, у организацији Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника „Неказано“ одржано књижевно вече Ранка Радовића, познатог пјесника који живи и ствара у Торонту.

У програму уприличеном поводом додјеле Грамате и Златне медаље „Михаил Јурјевич Љермонтов“, коју додјељује Руска академија наука и умјетности, а која ове године иде у руке Радовића - учествовали су парох барски протојереј Јован Пламенац, те познати слависта и преводилац из Москве Иља Числов, предсједник „Неказаног“ Лабуд Лончар и аутор.

Лончар је поздрављајући госте из, како је рекао, свих крајева свијета, захвалио Културном Центру Бар на помоћи око реализације вечери, додјелом сале.

Вече је благословио свештеник Пламенац, кратко се истовремено осврнувши на рад Ранка Радовића и набрајао сва досадашња признања признатог пјесника.

Дружење са публиком настављено је тако што је Радовић са својим гостом професором Числовом говорио пјесме на српском и руском језику.

Посебну драж вечери дале су Људмила Маљцева и Полина Нечитајло, познате глумице и пјесникиње из Русије.

Нечитајло је наизуст рецитовала једну од Радовићевих пјесама. Иначе је о овом ствараоцу написала неколико књижевних осврта који су објављени у Руским књижевним новинама.

О Грамати и Златној медаљи „Михаил Јурјевич Љермонтов“, коју додјељује Руска академија у октобру,На крају вечери аутор је присутнима даривао књиге са посветом.

Услиједио је коктел, а неформално дружење настављено је до касно у ноћ у локалној кафани „Дукља“.

О пјеснику

Ранко Радојичин Радовић рођен је 1952. године, у Брези, крај Бијелог Поља.

Дјела на српском језику: „Мирис Туге“, 1984, 2012; „У Њедрима Срца“, 1986; „Поноћ Ствари“, 1987; „Стих и Страх“, 1988; “Вучица“, 1989, 2009, 2010, 2010; “Књига Коју Сам Преписао“, 1989; “Самоуслуга за Псе“, 1991; “Христаниште“, 2002, 2017; “Вајање Свјетлости“, 2003, 2017; “Њежј“е, 2007, 2011, 2012, 2014, 2014; “Страхор“, 2011, 2012, 2012; “ Лабуд Пјесма“- Избор, 2014; “ Евиност“, 2017; “Христаниште - Вајање Свјетлости“, 2017, 2018.

Већина његових дјела преведена је на више страних језика.
Аутор је заступљен у више од педесетак антологија и избора поезије у земљи и иностранству.

Ранко Радовић је добитник више повеља, признања и награда у земљи и иностранству, између осталих: међународна награда „Златни Витез“ и Грамата Центра Националне Славе и Фонда Андреја Првозваног.

Носилац је златне медаље Н.Ф.Фјодорова и Витешког Крста који додељује Међународна Асоцијација Витезова са сједиштем у Москви.

Издавачки савјет РПЦ додијелио му је специјалну награду Богородица Казанска - заштитница Русије, са благословом светога патријарха московског и све Русије, Кирила.

Добитник је награде Благодарје Светога Саве, Печат Кнеза Лазара и награде Јесењинова Златна Јесен. Носилац је ордена Сергеја А. Јесењина са златним вијенцем.