Свјетлост Христовог Васкрсења заблистала из стихова Невена Милаковића

У присуству бројних љубитеља писане ријечи, а у организацији Друштва гуслара и епске поезије "Цар Лазар", Приштина и Удружења писаца „ Поета“ у крипти Цркве Светог Марка у Београду синоћ је одржано  вече поезије на коме је представљено стваралаштво истакнутог пјесника из Црне Горе Невена Милановог Милаковића.

Емотивни врхунац ове поетске вечери догодио се на самом почетку вечери када су поетесе Вида Зец и Оливера Лола Аџић запевале Милаковићеву песму „Вила са Кошара”. У тим тренуцима нико од љубитеља поезије није остао равнодушан, а многима су кренуле сузе док су слушали потресне стихове о јунацима који су пали за слободу наше земље.

Говорећи присутнима о песништву Милаковића, модератор изузетне поетске вечери Веселин П. Џелетовић је нагласио да се његов пој у данашњој духовној лирици издваја оригиналношћу и да се кроз његове стихове чују крици дјеце из Јасеновца и лелек Виле са Кошара.

"Милаковић је човек из којег излазе ријечи истине у стиху, без имало страха од икога на свијету осим Бога", рекао је Џелетовић и подвукао да је стиховима Милаковића сачувана прошлост без које ми као постојани људи уопште и немамо било каквог смисла на овоземаљском свијету.

Књижевник Милош Јанковић за Невена Милаковића и његове пјесме је истакао да је пјесник изабрао веома строгу, захтевну форму сонетног вијенца, захваљујући којој је пјесничку визију саобразио високим версификационим захтјевима.

"Он је развио изузетно снажне, лирски аутентичне призоре страдања мученика у логору Јасеновац. Евокацијом ове болне странице колективног памћења, Милаковић је вратио у орбиту књижевне тематизације овај веома важан традицијски слој. Читаоци Милаковићевих пјесама биће затечени и потресени. Туга која провејава из сонетног вијенца чини да се осјетимо безнадежно. Али, идеја о страдању на правди Бога, увијек нас изнова подсјети на Спаситељску свјетлост Христовог васкрсења које сваке па и ове године дочекујемо са чврстим увјерењем да жртва поднесена ради Христа значи вијенац непролазне славе у вјечности", поручио је књижевник Јанковић на крају свог исцрпног излагања.

Љубитељима поезије на овој промоцији обратио се и најбољи српски здравичар данашњице, Драгиша Симић. Здравичарењем се бави више од три деценије и оснивач је Удружења чувара српске традиције и обичаја „Прела и посела“ које дјелује више од тридесет година. Симић је говорио стихове пјесме "Не дам"

Пјесничко поетско вече посвећено поезији Невена Милаковића завршено је ауторовим краћим обраћањем и  казивањем стихова, који су послије сваке изговорене пјесме били испраћени громогласним аплаузом присутних у крипти цркве Светог Марка у Београду.

Милаковић је рођен 1963.године у Подгорици. Живи и ствара у Бару. Аутор је значајног броја поетских и прозних остварења, која су наишла на несвакидашње позитивне критике релевантних књижевних ауторитета и шире читалачке пубике.

Југослав Рађеновић