Видовданска академија коју традиционално организује Православна црквена општина барска ове године по први пут одржана је на платоу испред храма Светог Јована Владимира, умјесто у Љетњој башти Дома културе, како је до сада била пракса .
Судећи према броју посјетилаца, и ове године ће прослава светог великомученика и угодника Божијег цара Лазара с правом оправдати епитет најважнијег културног догађаја у граду.
Обиљежавање Видовдана као вјерског празника започето је Светом литургијом у Храму Светог Јована Владимира, коју је служио јереј Младен Томовић, а саслуживао му је протојереј Љубомир Јовановић.
Свештенство Саборног храма је у вечерњим сатима служило акатист Светом Нектарију Егинском.
Пред великим бројем вјерника узнесене су молитве светитељу за исцјељење обољелих до канцера и других тешких болести.
Видовданска академија коју је на платоу испред Саборног храма Светог Јована Владимира организовала православна црквена општина Бар, започела је уводним поздравом протојереја Јована Пламенца.
Затим је Видовданску бесједу одржао др Дејан Мировић, професор Правног факултета на Универзитету у Косовској Митровици, а за културно-умјетнички програм били су задужени КУД Свети Јован Владимир, дјеца са вјеронауке, хор Светог Јована Владимира и пјевачка група Дарови Светог Јована Владимира.
Мировић је, говорећи о значају Косовске битке 1389. и Лазареве жртве за српски народ, навео бројне како је казао “ свијетле примјере Видовданске традиције”.
“Жртва Лазарова је надахњивала Србе кроз вијекове. Подсјетићу вас, за вријеме прве похаре Куча 1776. године како умире Ђуља Јованов, прима смрт са осмијехом јер неће да иде против своје браће Дрекаловића и неће да буде издајник.
Сто година након тога, након успјешног рата 1876-1878 у којем је ослбођен Бар, Марко Миљанов и војвода поп Илија Пламенац испуњавају тај свети косовски мит, надахнути управо тим свијетлим Лазаревим примјером али и примјером културне обнове коју је започео Његош, који је редефинисао и поново уздигао косовски мит и Видовдан.
Сјетите се како почиње Лажни Цар Шћепан мали, позивањем на Дечане, на Лазара и на светиње на српском Косову и Метохији… 40 година послије ослобађања Бара и Улциња, имате поново један свијетли примјер - Гаврило Принцип, није то урадио зато што је био терориста, већ неко ко је хтио да спере увреду са српског имена која је покушана на насветији српски празник”, казао је др Мировић.
По његовим ријечима данас је на Косову и Метохији “послије много година комунизма и прозападне пропаганде примјер нечега што би требало да се зове промјена свијести”.
“Говори нам се да је то лажни косовски мит, да је Косово изгубљено 1389. године или за вријеме I и II сеобе Срба и да једноставно, морамо да се окренемо неким другим вриједностима. На жалост, та “промјена свијести долази са стране са које се најмање могло очекивати – власти у Београду”.
Мировић је подсјетио да је ових дана тридесетак српских интелектуалаца потписало “Видовдански проглас” у којем се између осталог каже “да нема подјеле Косова и Метохије, да нема подјеле српских светиња, да се не може преговарати на сопствену штету и да се рјешење за свету српску земљу мора наћи у оквиру српског Устава и Резолуције 1244 СБ УН”.
“Зато је важно да се сада, када се чини да је све пропало, и да су Косово и Метохија у рукама оних који желе да је отму и продају зарад пуког опстанка на власти, чују наш глас, да се чује глас СПЦ и свих оних који желе да очувају оно што су нам преци оставили.
У том смислу, браћо и сестре, ништа није узалудно, и овај скуп, и било који апел и интелектуална борба, и борба нашег митрополита и СПЦ… јер, ако сада не сачувамо Косово и Метохију и Видовдански мит, онда ће нас генерације послије нас проклињати да смо били најгора генерација у историји српског народа”, закључио је на крају бесједе др Мировић.
В.Р.
(Фото: Митролија црногорско-приморска и Бар инфо)