Видовданско вече у Бару: Косовско је опредјељење нашег народа
У Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, пред великим бројем посјетилаца, на празник Светог мученика кнеза Лазара и Светих српских мученика, одржано је Видовданско вече.
Програм је због јаких удара вјетра одржан у храму, а не у његовој порти, како је првобитно било планирано.
Скуп је благословио и празник честитао протојереј-ставрофор Слободан Зековић, старјешина Саборног храма: “Видовдан је наша завјетна слава – дан у коме прослављамо спомен Светог великомученика кнеза Лазара косовскога и свих Светих српских мученика и новомученика. Оних, који су надахнути вјером и примјером Светог кнеза Лазара исповиједали Христа распетога и васкрслога и са вјером у Њега и са вјером у васкресење, без страха, то свједочење запечатили и проливањем своје мученичке крви. И својим страдањем, својом жртвом, цијели род српски везали за Царство небеско и неразориви савез са Христом, Господом нашим.”
Како проф. др Мило Ломпар, редовни професор Филолошког факултета у Београду, због преузетих обавеза није могао да дође, његову Видовданску бесједу насловљену “О косовском опредељењу и Црној Гори“, прочитао је отац Слободан Зековић.
“Динамички потенцијал косовског опредјељења, као језгра читаве традиције, постоји унутар Лазареве одлуке. Kао што биљежи средњовековни љетописац, кнез Лазар пред Kосовску битку каже: ‘Боље је нама у смрти подвиг, него у срамоти живот’. Та одлука показује да је у средњовековној представи било присутно херојско начело”, написао је, између осталог, професор Ломпар, додајући да косовско опредјељење подразумијева избор Царства небеског кроз подвиг, а не кроз пораз.
“Народни пјевач је издвојио ситуацију у којој Лазар добија опредјељујућу поруку – уколико жели земаљско царство, он треба да учини јуриш на Турке и побиједи у бици, а уколико, пак, жели Небеско царство, он треба да сазида цркву Лазарицу. И кнез Лазар одговара класичним ријечима народне традиције – ‘Земаљско је замалена царство, а Небеско увијек и довијека’.“
То слиједи, пише даље Ломпар, и народна традиција и Његош. Да је мотив сијања Лазареве круне важан у Његошевом пјесништву, показују и почетни стихови Лажног цара Шћепана Малог: ‘Весели се праху Немањића, / Немањића и Хребљановића, / Јер ће ваше круне засијати’, наводи професор Ломпар, додајући да је Његош као метафизички пјесник поетички нужно усвојио и небеску и земаљску димензију косовског опредјељења и није га могао свести само на херојски (обилићевски) моменат. Његош је, у складу са поетиком романтизма динамизовао Лазарево опредјељење, поставивши смисаони нагласак на обилићевски моменат, али је он то могао, тврди Ломпар, зато што је управо тај моменат постојао у Лазаревом (косовском) опредјељењу.
“Тако се”, сматра професор, “образује унутрашња веза између ‘Горског вијенца’ и ‘Посвете праху оца Србије’ која му претходи: као што Посвета претходи ‘Лучи микрокозми’, као што епиграф одређује нешто битно у ‘Ноћи скупљој вијека’. Kао што је косовска формула дошла из дубине вјекова, тако ће промијењених нагласака наставити да постоји у вијековима који долазе.“
“Она свједочи о непрекинутој вези косовске традиције и Његоша, дакле о темељној традицији Црне Горе”, написао је на крају, професор Ломпар.
У програму који је услиједио наступили су: Хор Светог Јована Владимира, под диригентским вођством професорице Маје Басараб, Пјевачка група “Дарови Светог Јована Владимира”, KУД “Свети Јован Владимир” и дјечији хор барске вјеронауке.
Текст: Бранкица Мандић
Фото/видео: Дејан Вукић
