Granica sramote: Ćerkama nisu dozvolili na sahranu ocu preminulom u Baru

Seste Anđelka, Sanja i Danka Jovović pošle su iz Beograda za Crnu Goru na sahranu ocu Milutinu, ali ga na večni počinak nisu ispratile.

****

Iz Podgorice je policiji na graničnom prelazu javljeno da im je zabranjeno da uđu u Crnu Goru, iako su prethodno obavile sve što je potrebno da bi dobile dozvolu da stignu na groblje.

One su 30. juna u popodnevnim časovima primile tužnu vest, da im je u Opštoj bolnici u Baru od infarkta srca preminuo otac. Želele su da dođu roditelju na sahranu i da budu uz majku Miru.

"Naša želja da budemo tog dana tamo ostala je neostvarena. Već narednog jutra, 1. jula, sa sestrama Sanjom i Dankom otišla sam u Ambasadu Crne Gore u Beogradu, jer se na telefon niko nije javljao. Službenica ambasade mi je rekla da postoji procedura koju treba odraditi i da se nakon toga dobija dozvola za ulazak u Crnu Goru u trajanju od 72 sata. Rečeno mi je da je potrebno imati negativan pi-si-ar test na kovid 19, ne stariji od 24 časa i da se obratimo Ambasadi Republike Srbije u Crnoj Gori" - priča, za "Novosti", Anđelka Jovović.

"Nas tri smo ćerke rođene u braku jednog čestitog, brižnog a pre svega plemenitog i humanog Crnogorca i majke koja je ostavila svoju rodnu Srbiju da bi sa našim ocem stvarala svoju porodicu. Odrasle smo u Nikšiću, gde smo završile osnovnu i srednju školu, a moja mlađa sestra i fakultet u Podgorici. U našim venama teče krv oba roditelja. Ponosno smo isticale, a i dalje ćemo, naše poreklo. To su naše dve kuće. Ni u najstrašnijem snu nismo mogle da zamislimo, da će jednog dana, najtužnijeg od svih do sada, vrata jedne kuće ostati zatvorena za nas. Tata je sahranjen sledećeg dana, 4. jula" - podseća ćerka Anđelka.

Sa sestrama je pohitala u Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

"Zahvaljujući ljubaznom osoblju Instituta i njihovom razumevanju za našu situaciju, odmah su nam uzeti brisevi za pi-si-ar test. U međuvremenu, šaljemo zahtev ambasadi Srbije u Podgorici, sa našim ličnim podacima i potvrdom smrti našeg oca, koji je ambasada prosledila nadležnim institucijama u Crnoj Gori" - govori Anđelka.

Drugog julskog dana, nešto pre ponoći, stigao je mejl sa rezultatima pi-si-ar testova- svi negativni.

Narednog dana, 3. jula prosleđujemo ih Ambasadi Srbije, da kompletira naš zahtev, i krećemo ka granici. Nakon dolaska na crnogorski granični prelaz Dobrakovo, granična policija nas informiše da prvo moramo da odemo kod sanitarnog inspektora na razgovor. Izneli smo mu našu situaciju i svrhu dolaska. Rekao nam je da ne može da nam se izda rešenje na 72 sata, u najboljem slučaju će to biti 24 časa. Pitao nas je gde će otac biti sahranjen. Kada smo mu rekle da je njegova želja da bude sahranjen u svom voljenom Zabrđu u Pivi, kazao je da, ako nam se odobri ulazak, moramo da idemo pravo u Pivu, ali svakako pre toga nam treba odobrenje od strane policije, koje on nije imao u svojoj bazi podataka. Vratile smo se kod policije. Uzeli su naše podatke, prosledili Podgorici i rekli da se za ovakve slučajeve odobrava ulazak na 72 sata i da sačekamo.

Naša sagovornica posebno ističe da su svi pripadnici granične policije bili profesionalni i ljubazni.

"Nakon duže od dva sata čekanja, policajac nam je prišao i rekao da nam je da nam je odobren ulazak, da on sada ide do sanitarnog inspektora da ga informiše, a onda će se konsultovati sa svojim pretpostavljenima i da će nas obavestiti kada treba da odemo ponovo do njega. Puni nade da ćemo završiti višečasovno čekanje i dobiti rešenje od sanitarnog inspektora - dobijamo hladan tuš. Sanitarni inspektor je rekao da naš zahtev nije odobren i da ne može da izda rešenje! Pitala sam ga kako je odbijen, kada nas je lično pripadnik policije obavestio da nam je ulazak dozvoljen, on je rekao da je prvo dozvoljen a onda revidiran, odnosno odbijen. Na moje pitanje ko ga je odbio, rekao je Podgorica" - objašnjava Anđelka.

Sanitarni inspektor zamolio ih je da sačekaju ispred zgrade, da ponovo telefonira.

"Posle nekih pola sata došao je i rekao da ne može da učini ništa. Na naše pitanje, zar nisu dovoljni negativni pi-si-ar testovi i potvrda o smrti našeg oca, kao i da NKT odobrava sahrane samo u najužem krugu porodice i da smo mi ta porodica, zatražio je da vidi test, pogledao je i slegao ramenima. Rekao je da mu je žao, ali da mi nemamo crnogorske isprave i da NKT nije saglasan sa našim ulaskom u Crnu Goru. Nakon četiri sata čekanja, u žalosti za preminulim ocem, razmišljanja kako li je sada našoj majci koja se nada da će nas videti, ušle smo u kola i krenule nazad. Postavljamo pitanje, zašto nam je uskraćen ulazak, a ispoštovale smo sve instrukcije koje smo dobili od službenice crnogorske ambasade u Beogradu" ? - priča ogorčena Anđelka Jovović.