Raičević: Političarima je bilo mjesto u Vladi, ekspertima u strukturama vlasti
Glavni urednik portala IN4S Gojko Raičević, koji je i predsjednik Skupštine Udruženja Crmničana "13 jul", kazao je da je bilo očekivano da političari ispolje rezervu prema konceptu ekspertske Vlade, koji je predložio mandatar, prof. dr Zdravko Krivokapić. Kako je istakao, bio bi sigurniji u vladu iza koje u potpunosti i bez zadrške stoje politički subjekti koji su izvojevali pobjedu. Ekspertima bi, kaže, bilo dovoljno prostora u vladinim strukturama.
U nastavku prenosimo integralno intervju Gojka Raičevića koji je dao za sajt "SRPSKA ISTORIJA"...
***
Vi ste glavni urednik portala IN4S, portal koji je dosta doprineo u svrgavanju politike Mila Đukanovića, niste odustajali.
Raičević: Činjenica je da je IN4S odigrao ogromnu ulogu u svrgavanju režima. Deo predstavnika nove vlasti je, čak i tokom slavlja nakon veličanstvene pobede na minulim izborima, odao priznanje našem mediju. Za nas su posebno važna priznanja koja smo dobili od građana Crne Gore, njihove tople reči zahvalnosti su ravne najvrednijim odlikovanjima. Na sebi svojstven način, „odlikovao“ nas je i poraženi režim – hapšenjima, prebijanjem, brojnim opstrukcijama i pokušajima da, preko uslužnih servisa, smanji naš domet.
Nismo odustali, niti smo na to imali prava. Snagu su nam davali i naši čitaoci, čiji se broj rapidno uvećavao tokom minulih godina.
Kako vidite medijsku sliku u Crnoj Gori?
Raičević: Medijska slika i Crnoj Gori je, još uvek, skoro pa nepromenjena. Mediji bliski odlazećem režimu nastavljaju da seju srbofobiju, ne libeći se da najgnusnijim uvredama „zaspu“ čak i blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija. Otvorena mržnja prema srpskom narodu, Srbiji, Rusiji, tobožnji „strah“ od „Srpskog sveta“, te kontinuirani pokušaji da diskredituju novu Vladu – principi su na kojima počiva rad tzv. ANB-medija, koji obilato koriste ovaj postizborni vakuum da dodatno „ogade“ medijski prostor i, po mogućnosti, prodube podele i otvore brojne rane koje su uveliko zaceljene litijama i pobedom nad trodecenijskim režimom.
Pokrenuli ste i internet televiziju Nacionalna TV sa sedištem u Beogradu, kako je sve krenulo i koji su dalji koraci?
Raičević: Na Vidovdan smo počeli sa televizijom koja, za sada funkcioniše kao veb tv. U danima pred nama odlučićemo da li ćemo ulaziti u proceduru za dobijanje licence za kablovsku televiziju ili da tražimo frekvenciju za terestrijalnu televiziju u nekoj od srpskih zemalja. Kako bilo pokrenuli smo svakodnevno program koji se zove Srpski sv(ij)et i informativni program 1244, dovoljno da se nasluti uređivačka politika televizije. Cilj nam je da Srpstvo i Srbiju predstavljamo u najlepšem svetlu.
Hapšeni ste, zbog čega? Ali, i dalje ne prezate, nastavljate borbu i pored zastrašivanja i pretnji. Odakle energija i snaga?
Raičević: Hapšen, privođen, lažno optuživan, ali na kraju se ispostavilo da su svi napori režima bili uzaludni, a da su muke kroz koje smo prošli kolege iz redakcije i ja bile vredne i plodotvorne. Makar se nadam da je tako.
Ogroman je gubitak mitropolita Amfilohija Radovića za SPC u Crnoj Gori, koga priželjkujete kao naslednika trona, da taj isti put nastavi?
Raičević: Nažalost, nisam mogao da prisustvujem sahrani blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, koji uistinu jeste bio onaj kamen, na kojem se nakon decenija vladavine komunista i njihove ideološke „dece“, izgradila pravoslavna Crna Gora. Obnovljeno je monaštvo, crkve i manastiri, vaskrsli su vera, ljubav i solidarnost. A, sve „na krilima“ pregalaštva našeg Đeda, koji je znao i da prekori i da pohvali, da opomene i da pomiluje, uvek voleći bližnjeg svog i verujući da se svaki grešnik može vratiti na put dobra. Njegovom nasledniku neće biti lako, a konačnu reč o tome ko će naslediti mitropolita Amfilohija daće sveti Sabor Srpske pravoslavne crkve. Čvrsto verujem da će, uz pomoć Boga, odabrati najboljeg. Koga god da odaberu, na nama je da kažemo – Aksios!
Kako vidite trenutnu političku situaciju u Crnoj Gori?
Raičević: Koliko sam srećan izbornim rezultatom duboko sam nesrećan zbog svakodnevnih svađa unutar srpskog korpusa. Svakako nisam očekivao da odmah nakon smene DPS-a i „satelita“ Crnom Gorom poteku „med i mleko“. Ne čude ni „nadmetanja“ predstavnika pobedničkih koalicija, koja su istina utihnula tokom predizborne kampanje. Uostalom, reč je o istinski raznorodnim koalicijama, i iluzorno je bilo očekivati da neće biti određenih neslaganja. Takođe, bilo je očekivano i da političari ispolje rezervu prema konceptu ekspertske Vlade, koji je predložio mandatar, prof. dr Zdravko Krivokapić.
Ipak, jedno je jasno – svi relevantni politički činioci obećali su podršku prvoj Vladi u modernoj istoriji Crne Gore, u kojoj neće učestvovati DPS. I, to je najvažnije. Istina, bio bih sigurniju u vladu iza koje u potpunosti i bez zadrške stoje politički subjekti koji su izvojevali pobedu. Ekspertima bi bilo dovoljno prostora u vladinim strukturama. Ovako se pribojavam stalnog trvenja između nove vlade i nove skupštinske većine.
Izjavili ste da bi želeli da Srbija i Crna Gora budu jedna država, da li mislite da je to moguće?
Raičević: Vekovni san generacija i generacija srpskog naroda bio je oslobođenje i ujedinjenje. Dugo smo čekali da dobijemo priliku, a onda je nismo valjano iskoristili. Mi nemamo pravo da vekovni san ne prenosimo na generacije nakon nas i da se nadamo da će doći bolji i sposobniji koji će san pretvoriti u javu.
Kako bi po vama trebala da izgleda vlada Crne Gore, i koja pitanja bi prvo trebala da budu pokrenuta?
Raičević: Po meni, nova Vlada mora da predstavlja diskontinuitet u odnosu na sve ono što je DPS do sada nudio građanima Crne Gore.
U tom kontekstu, predlog mandatara Krivokapića smatram zadovoljavajućim i dobrim prvim korakom ka demokratizaciji našeg društva. Evidentno je da se u Vladi neće naći nijedan srbofob, bogoborac niti neznalica, koji su dominantno činili prethodne Vlade. Čak naprotiv.
Prvo što bi trebalo rešiti je status SPC, odnosno konačno razrešenje problema zvanog „Zakon o slobodi veroispovesti“, što će se i dogoditi u najskorijoj budućnosti. Zakon o poreklu imovine je neophodan, a koliko čujem – i pripremljen, a valja pripremiti teren i za donošenje Zakona o lustraciji kao i Zakon o dvojnom državljanstvu. Osim svega ovoga, nova vlast se mora suočiti sa „eksplozijom“ korone, ali i praznom državnom kasom, dugovima, prispevajućim ratama za kredite, uništenim turizmom, armijom režimskih „uhljeba“ u javnoj upravi spremnih da, u meri mogućeg, otežaju posao novoj Vladi…
Čekaju ih veliki izazovi. Na nama je da im pružimo svu neophodnu podršku, i poželimo sreću. Trebaće im.
Vrlo bitan momenat je i popis stanovništva u Crnoj Gori koji će se održati sledeće godine, da li se radi na tome?
Raičević: Mi smo se brojnim tekstovima, a onda i otvaranjem posebne rubrike – IDENTITET, svim silama trudili da se odupremo pokušajima dukljanizacije Crne Gore. To je bila i jedna od primarnih misija našeg medija.
IN4S se snažno suprotstavio besramnim pokušajima odlazećeg režima da stvori neku „novu Crnu Goru“ i neke „nove Crnogorce“, koji ne samo da se odriču srpskoga korena, SPC, Petrovića, Kosova… već Srbe doživljavaju kao neprijatelje a SPC kao okupatorsku. Naravno, nastavićemo u istom stilu.
Veoma sam relaksiran po pitanju popisa. U regularnim uslovima, bez ucena, pritisaka i straha – kao osnovnog oružja Đukanovića i njegovih saradnika, građani Crne Gore će poslušati svoju savest, glas Petrovića, Janka Vukotića, naših svetih vladika i svih onih koji su proslavili Crnu Goru.
Dakle, rezultati popisa, sasvim izvesno, neće ići na ruku onima koji su pokušali da, iz temelja, promene biće Crne Gore, nudeći gladnom i ucenjenom narodu „pun frižider“ kao vrhunski ideal i zamenu za sve na čemu jedan narod i država moraju da počivaju.
Da li bi po vama trebao da bude bolji odnos srpskih političara u Crnoj Gori sa političkim strukturama u Srbiji?
Raičević: Mislim da je odnos srpskih političara u Crnoj Gori sa politički strukturama u Srbiji izvanredan, i samo je takvo stanje stvari prihvatljivo. Takođe, smatram prirodnim da se srpski lideri okupljaju, konsultuju i zajednički dolaze do najboljih rešenja za srpski narod, u zemlji i regionu. Zaštita prava Srba, našeg kulturnog nasljeđa i pisma – moraju biti važnim delom politika svih struktura.
Želim da istaknem i da država Srbija snažno podržava srpska društva i srpske inicijative u Crnoj Gori, što se i ta kako oseća i u kvalitetu rada istih, i uticaju koje ostvaruju.
Po vama, pitanje Kosmeta da li može da se reši i kako?
Raičević: Odgovor na to pitanje se nalazi u Rezoluciji 1244 Ujedinjenih nacija. Dok se ne desi da naš vekovni san postane java i srpske zemlje se oslobode i ujedine – neka nas Gospod podari sa strpljenjem.
Da li će mitropolitova želja biti ispunjena, da se vrati stari izgled Njegoševe kapele na Lovćenu?
Raičević: Mitropolitova želja postala je zavet svakog pravoslavnog vernika u Crnoj Gori, ali i šire. I kako je rečeno u jednom tekstu, nedavno objavljenom na IN4S kapela će se obnoviti pre ili kasnije. A onda – ne sme biti dileme ko je podigao.
Bez obzira ko položio taj prvi kamen-temeljac za njenu obnovu – kapelu je podigao naš voljeni Đedo, blaženopočivši mitropolit Amfilohije.
Šta su značile za vas litije koje su bile pokrenute masovno po čitavoj Crnoj Gori?
Raičević: Litije su „vaskrsle“ pravoslavnu Crnu Goru, učinile nas boljim, solidarnijim, hrabrijim, dovoljno snažnim i složnim da zbacimo okove DPS-tiranije i odbranimo ćivote naših svetaca i hramove. I naša inoverna braća, koja nisu bili deo „satelita“ vladajuće partije i „budžetski korisnici“ – osetili su sve ovo i pridružili su nam se.
A, sada smo dovoljno jaki da odbranimo i naše reke, planine – sve, na što se pruža „šapa“ nezasite, bivše vlasti.
Litije su najveći javni čas demokratije ikad održan. Litije su omogućile da posle decenija stida da kažemo odakle smo to napokon, sa blagim ponosom možemo istaći.
Da li ste vi Srbin ili Crnogorac?
Raičević: Ja sam Srbin.
Za kraj, kako zaštititi srpske interese u Crnoj Gori?
Raičević: Kulturom, naukom, sportom, ekonomskim napretkom, na sve moguće načine.
Razgovarao: Đorđe Bojanić
