Vlada penzionerima bacila mrvice: Povećanje od 0,95 odsto izazvalo bijes

Predstavnici penzionera ogorčeni su zbog minornog povećanja majskih penzija za 0,95 odsto, dok opozicija ukazuje da je najstarija populacija ponižena rastom primanja u prosjeku od 5,3 evra.

Predsjednik Saveza penzionera Branko Vešović, koji je i član Upravnog odbora Fonda PIO, kazao je da neće glasati za povećanje penzija za 0,95 odsto, te da ni prošli put nije glasao za takvu odluku.

„Imao sam sastanak sa ministrom Damirom Gutićem i tada smo pričali o januarskom povećanju od 0,38 odsto. Rekao je da očekuje da će ovaj put biti veće povećanje. Ako je veće povećanje ovo od 0,95 odsto, onda bolje da ni to ne daju“, izjavio je Vešović.

Predsjednik Pokreta penzionera Slobodan Batrićević pita šta penzioneri imaju od povećanja primanja za 0,38 i 0,95 odsto.

„Ovo je provokativno povećanje. Ako je povećanje ispod jedan odsto, onda ne treba ni povećavati penzije. Mora se raditi na reformi. Fond PIO se ne trudi da proprati koliko su porasli troškovi života. Parametri se ne primjenjuju kako treba i to utiče na procenat usklađivanja. Penzije se isplaćuju svakog 20. u mjesecu, a ne recimo petog. Jednostavno, svi su zaboravili na penzionere“, rekao je Batrićević.

On je podsjetio da oko 65.000 do 70.000 penzionera prima penziju ispod prosjeka i ukazao da bi minimalna penzija morala da bude oko 56 odsto prosječne plate, a ne 42 odsto, što je sada slučaj.

Šef poslaničkog kluba GP URA Miloš Konatar ocijenio je da su penzioneri u Crnoj Gori žrtve lažnih obećanja, jer povećanje penzija za 0,38 odsto u januaru i sada za 0,95 odsto znači da su prevareni od strane Vlade.

„Penzioneri se s pravom osjećaju razočarani, jer ukupno povećanje penzija za 1,33 odsto ne može pokriti rast cijena, niti omogućiti dostojan život, a svakako nije ni ono što je Vlada obećavala. Zbog narušenog životnog standarda penzionera u Crnoj Gori, poslanici Građanskog pokreta URA predložili su izmjene Zakona o PIO kojima se predviđa vanredno povećanje svih penzija, uključujući i minimalne, za 40 evra u okviru budžeta za 2026. godinu. Svi penzioneri bi penzije uvećane za 40 evra primili već od 1. jula ove godine i za to povećanje nije neophodno izdvojiti nova sredstva u budžetu“, istakao je Konatar.

Zaslužuju dostojanstven život, a ne simbolična povećanja

Najnovije usklađivanje penzija, koje će prosječnom penzioneru donijeti svega nekoliko evra više mjesečno, potvrđuje ono na šta mjesecima upozoravamo: da se iza bombastičnih saopštenja krije surova realnost u kojoj rast životnih troškova daleko nadmašuje rast penzija naših građana, kazala je savjetnica predsjednika države Olivera Vukajlović.

„Penzioneri u Crnoj Gori ne žive od trikova i simboličnih povećanja. Kada povećanje penzije iznosi pet ili šest evra, a troškovi hrane, ljekova i osnovnih životnih namirnica rastu, onda je jasno da govorimo o nebrizi i zapostavljanju ljudi koji su gradili državu. Posebno zabrinjava činjenica da se Vlada mjesecima hvali ekonomskim uspjesima, dok isti ti navodni uspjesi penzionerima donose simbolična povećanja, koja ne mogu pokriti račune ni za jedan dan. Ako je ekonomija zaista toliko snažna kao što tvrdi Vlada, onda građani imaju pravo da pitaju zašto se taj rast ne osjeća i u penzijama“, navela je Vukajlović u saopštenju.

Ovakvi rezultati, kako je dodala, pokazuju i suštinski problem postojećeg modela usklađivanja penzija.

„Kada rast plata uspori, a cijene nastave da rastu, penzioneri postaju prve žrtve pogrešno postavljenih ekonomskih prioriteta. Upravo zato je neophodno otvoriti ozbiljnu raspravu o novom modelu koji će mnogo snažnije uvažavati stvarni rast troškova života i štititi kupovnu moć penzionera“, istakla je Vukajlović.

Prema njenim riječima, umjesto sistema koji penzionere čini taocima usporavanja zarada, potrebno je razmotriti model u kojem bi inflacija i rast cijena osnovnih životnih namirnica imali presudnu ulogu u usklađivanju penzija, uz dodatne korektivne mehanizme za najniže penzije.

„Crna Gora mnogo duguje generacijama koje su gradile njenu ekonomiju, institucije i društvo. Odnos prema penzionerima nije samo ekonomsko, već i duboko moralno pitanje. Društvo koje pristaje da desetine hiljada ljudi nakon četrdeset godina rada jedva sastavljaju kraj s krajem ne može govoriti o ekonomskom prosperitetu. Zato zahtijevamo od Vlade da ponudi konkretna rješenja koja će penzionerima omogućiti dostojan život. Jer dostojanstvo ne može biti predmet statistike, već obaveza svake odgovorne države“, poručila je Vukajlović.

Trenutno je minimalna penzija 451,7 evra i biće uvećana za 4,3 evra i iznosiće 456 evra. Prosječna penzija je 566,9 evra i biće uvećana za 5,3 evra.

Poslanik DPS-a Nikola Milović kazao je da je minimalna penzija od 450 evra, koja je dvije godine bila zamrznuta, prvo povećana za 1,71 evro, a nakon usklađivanja od 0,95 odsto za još oko 4,3 evra i iznosiće približno 456 evra.

„To je najbolji pokazatelj koliko vlast zaista razumije svakodnevni život penzionera. Dok cijene hrane, ljekova, struje i komunalija nezaustavljivo rastu, povećanje od nekoliko evra predstavlja uvredu za ljude koji su decenijama radili i stvarali ovu državu. Ne može se govoriti o brizi za penzionere dok se njihovo dostojanstvo svodi na statističku grešku u obračunu. Ovo nije socijalna pravda, već politika kozmetičkih povećanja koja služe za saopštenja i politički marketing, a ne za stvarno poboljšanje života građana. Penzioneri ne traže milostinju. Traže poštovanje, sigurnost i penziju od koje se može živjeti“, naveo je Milović, prenosi "Dan".