PIŠE: Igor Rems
Ovaj moj stav, zapravo apel, ne mora niko da čuje iako se tiče grada, zapravo kulture u ovom gradu, i nije namenjen samo čitaocima već i onima koji donose odluke.
Žalosno je da se ništa ne menja, politika odlučuje čiji i koji politički kadrovi će pokriti javne institucije, ustanove, po dubini ne razmišljajući o posledicama koje mogu da uslede zbog neznanja, nekompetentosti ali i zbog ličnog animoziteta preme pojedinim pripadnicima određenih etničkih grupa, prema njihovom jeziku, pismu, nacionalnosti. A sve pršti od glamura, lažnog sjaja, isprazne elokventnosti, narativa koji je tu samo da zavede neupućene (da li zaista u ovom gradu ima neupućenih?) a iza tih maski leži rasna i verska diskriminacija, netrpeljivost, bahatost, arogancija i mržnja, Mržnja kao poslednja karika u gradaciji zaslepljenosti i betoniranog uma.
Da li ovaj grad može da se probudi?
Da li ima potrebu da kulturna ustanova ovog grada bude objedinitelj svih građana a ne samo onih sa članskom kartom i podobnih, rođaka, kumova i prijatelja?
Društvo koje želi u EU ne može da deli građane na podobne i nepodobne ili može ali to više nije demokratsko društvo, znamo kako se zove, bar nismo toliko naivni!
"U suštinskom smislu kultura predstavlja temelj svakog društva, jer ona sublimira sve kreativne, umjetničke i stvaralačke potencijale jedne zajednice, bilo da oni potiču iz naše daleke prošlosti ili su odraz savremenog doba koje živimo. Ona nas uči solidarnosti i podsjeća da smo dio nečeg većeg, povezani sa prošlošću ali i odgovorni za budućnost.
Kroz svoje različite aspekte, koji se ne odnose samo na književnike, likovne umjetnike, muzičare, pozorišne i fimske stvaraoce, već i na uspostavljeni sistem u kulturi, njegovu održivost i socijalnu koheziju – kultura oblikuje svakodnevni život pripadnika jedne zajednice, poboljšava kvalitet njihovog života, ali doprinosi i razvoju te zajednice u cjelini".
Citirao sam direktora JU Kulturni centar. Tekst ispod kojeg bih sa nepodnošljivom lakoćom stavio svoj potpis. Tekst se u sličnom tonu nastavlja afirmativno, pozitivno „globalno iskustvo pokazuje da ona društva koja kulturu integrišu u svoje razvojne politike, postaju prosperitetnija, a njihovi članovi motivisaniji da učestvuju u definisanju i kreiranju sadržaja koji imaju karakter zajedničkog interesa..."
I, tako, mogao bih do kraja da citiram ali problem nije u tekstu, problem je u delanju ili još bolje reći NE DELANJU, i ne doprinosi razvoju te iste zajednice, već suprotno - odmaže inicirajući nove podele i netrpeljivost. Zapravo, narodskim jezikom rečeno ili narodnom mudrošću - ovo je kukavičje jaje, simulakrum u kojem živi naš voljeni grad.
S obzirom da kao građanin sveta, pesnik i slikar, imam prijatelje na svim meridijanima u posetu je trebao da mi dođe, 22. novembra, moj drug, kolega-pisac iz Carigrada. Odmah sam pomislio – sjajno, i kontaktirao biblioteku i mog školskog druga da razgovara sa Islamskim centrom kako bi upriličili ovom prilikom dve književne promocije mog, zapravo našeg gosta. Javila mi se Sonja Lalević, sa kojom sam, zaista u dobroj korespodenciji, razmenio nekoliko poruka o obavezama koje bi imao Centar, o prevodu tekstova sa turskog ili engleskog, poslao joj dostupne tekstove, i o svim ostalim varijacima kada je u pitanju predstavljanje umetnika koji je stranac. Na kraju naše korespodencije potencirala je da ona ne može samostalno da odluči već direktorka centra koja je na službenom putu, pa kada se vrati razgovaraće sa njom i preneti mi odgovor. Započeta komunikacija datira početkom meseca oktobra. Ostavio sam nekoliko dana da obavi razgovor i ništa! Nema odgovora, šaljem poruke jednu, drugu, treću...24. oktobra šaljem poruku:
Sonja dobar dan, svestan sam da moj kolega pisac nije Orhan Pamuk ali ipak dolazi iz jedne velike zemlje i 20 - milionskog grada... i nemoj da Ti je neprijatno ako nemaš saglasnost direktora centra da mi to kažeš...idemo dalje jer vreme je sve kraće...
Poslednje moje javljanje je bilo 30. oktobra.
Ono što boli je ĆUTNJA, oholost, bezosećajnost, neprimerena drskost.
Da ne bih bio banalan - moje pitanje čelnicima grada: da li ovakva osoba zaslužuje da bude direktorka JU Kulturni centar, koja treba da sabira, da ima razumevanje za sve građane našeg grada, baš onako kako dotična navodi u citiranom tekstu.
Osim toga neshvatljiva je, zapravo , bez presedana, diktatura nad osobljem centra!
Žalosno je da ovaj esej o uzaludnosti jednog trajanja neće pokrenuti one koji odlučuju, a neće jer su svi iz istog škartoca.
Zaista, šteta!
Quo vadis, grade?
-200x200-rez.jpg)
