PRIREDIO: Igor Rems
U tekstu koji sledi u prevodu sa ruskog Slađane Lazić dobija se uvid kako su naši slovenski preci računali vreme!
(U drugom delu je podsećanje na Stari srpski kalendar).
Slovenski kalendar: mesec od 40 dana, nedelja od 9 dana
Slovenski kalendar je zasnovan na šesnaesteričnom sistemu, odnosno na shvatanju da šesnaest Leta čini jedan Krug. Prolazeći kroz devet stihija, taj Krug stvara periodičnost od 144 Leta, poznatu kao Krug Života. Svako Leto trajalo je 365,25 dana. Isti taj vremenski period koristili su i stari Egipćani, a kasnije je preuzet i u julijanskom kalendaru.
Međutim, oni su uveli vekovni sistem računanja vremena, odnosno merenje u stolećima, što se pokazalo kao greška. Zbog toga je do 1582. godine julijanski kalendar „pobegao“ za čitavih deset dana, a danas čak za trinaest, upravo zato što se oslanjao na vekovnu, stogodišnju periodičnost.
U stvarnosti, kalendarski sistem se ne uklapa u decimalni način razmišljanja, pa njegova periodičnost nije vekovna, već kružna. U tom sistemu, petnaest Leta traje po 365 dana, dok je šesnaesto Leto produženo na 369 dana. Na prvi pogled, razlika deluje zanemarljivo, ali je suštinska.
Kod hrišćana je svaka četvrta godina prestupna, dok se u slovenskom kalendaru dodaju četiri dana na svakih šesnaest godina. Za razliku od grigorijanskog kalendara, u slovenskom sistemu ne postoje takozvane vekovne godine, pa se celokupan sistem vremenom uravnotežuje. Grigorijanski kalendar je tu grešku ispravio tek posle skoro dve hiljade godina, ali je važno primetiti da naši Preci tu grešku nikada nisu ni pravili. Oni su još pre mnogo hiljada godina tačno izračunali potpunu periodičnost i stvorili uređen sistem koji su nazvali Krug Let, sastavljen od šesnaest godina, odnosno perioda.
Postavlja se pitanje — kome treba više verovati? Onima koji su stariji. A na Midgardu su najstariji upravo naši Preci.
Godišnja doba i meseci
Današnja podela vremena nije izvorno naša. Savremeni godišnji ciklus deli se na četiri godišnja doba, dok su ga naši Preci delili na tri perioda, čija su imena poznata: Ousenь - jesen (vreme kada se sve nalazi pod senkom atmosfere), Zima i Vesna. Sva ta tri perioda zajedno nazivala su se jednom rečju — Leto. Upravo iz tog razloga i danas se pita: „Koliko imate leta?“, i danas postoje letopisi i letopisci, ali ne postoji pojam „godopis“.
Svako godišnje doba, odnosno Leto, bilo je podeljeno na tri meseca, tako da je jedno Leto imalo ukupno devet meseci. Nasuprot tome, savremeni kalendar je veoma nepraktičan za računanje, jer postoje meseci od 31, 30, 29 i 28 dana. Godina je podeljena na dvanaest meseci, kao na dvanaest različitih tablica, pri čemu se unapred ne zna na koji će dan u nedelji početi svaki novi mesec.
Slovenski kalendar je u tom pogledu znatno jednostavniji i pregledniji. On ima svega dve vrste meseci: u neparnim mesecima bilo je 41 dan, a u parnim 40 dana. Zahvaljujući tome, ako je Leto, odnosno godina, počinjala u ponedeljak, onda su svi neparni meseci (1, 3, 5, 7 i 9) takođe počinjali u ponedeljak, dok su parni meseci počinjali u šesticu. Sve je bilo jednostavno i logično. Zbog takve strukture, naši Preci su mogli bez teškoća da izračunaju koji je dan u nedelji bio pre hiljadu, pa čak i pre stotina hiljada godina, jer je u samom Krugoletu svaka godina uvek počinjala istim, unapred određenim danom u
nedelji.
U Svetom Letu svi meseci su trajali po četrdeset jedan dan.
Nazivi meseci
Svi meseci, osim prvog, imali su istovetan završetak „Let“, odnosno „Leto“ (pri čemu se staroslovensko slovo Erь– Ъ – čita kao kratko „o“), jer su svi oni predstavljali delove Leta. Koji je to tačno deo, označavao je prvi slog naziva meseca.
1. Ramhat — Božanski početak
2. AjLet — mesec novih darova, odnosno vreme kada je sav rod ubran i žetva privedena kraju.
3. BejLet — mesec belog sijanja i spokoja Sveta.
4. GejLet — mesec mećava i studeni (što je i današnje značenje naziva).
5. DajLet — mesec buđenja prirode. Sam naziv „DajLet“ nosi značenje „dajućeg Leta“, onoga koje daruje život i rast.
6. Elet — mesec setve i imenovanja. U tom periodu seme se polagalo u zemlju, a istovremeno su se obavljali obredi davanja imena. Prvobitni smisao ovog meseca bio je mesec iščekivanja — očekivanja promena nakon obreda i trenutka kada će seme niknuti. Zanimljivo je da se oblik glasa „e“ kao izraz iščekivanja zadržao i do danas; kada čovek želi nešto da kaže, ali još uvek oblikuje misao, često izgovori „e-e-e“, što u suštini znači: sačekajte, upravo formulišem ono što želim da kažem.
7. VejLet — mesec vetrova.
8. HejLet — mesec primanja prvih darova prirode.
9. TajLet — mesec završetka. Reč „taj“ označava vrh, odnosno kulminaciju, pa se time Leto privodi kraju. Odatle potiče i naziv tajga, kao simbol završetka puta, njegovog kraja.
Nedelja od devet dana
U tom sistemu, nedelja je trajala devet dana i imala je sledeći poredak:
Ponedeljnik
Vtornik
Tritejnik (a ne „sreda“, koja označava sredinu hrišćanske nedelje)
Četverg
Pjatnica
Šestica
Sedmica
Osmica (kao osa sveta)
Nedelja — dan bez poslova ( ne - dela)
Dani su se jednostavno brojali: drugi, treći, četvrti i tako redom. Takav način merenja vremena stvarao je veoma uređen i praktičan sistem rada i odmora u ritmu 3–6–9: dva dana se radilo, a jedan dan se odmaralo. U okviru devetodnevne nedelje to je značilo čak tri dana odmora, što je čoveku omogućavalo da živi bez preteranog zamaranja i iscrpljivanja.
Stari srpski kalendar
Na Vidovdan, pre nešto više od 140 godina, stari srpski kalendar je izbačen iz upotrebe.
Srpski narod je sačuvao uspomenu na njega usprkos svih pokušaja da se izbaci iz kolektivnog sećanja, i nebrojene događaje iz davne, ali i novije istorije vezao baš uz njegovo ime. I upravo stoga stari kalendar, naš Kolodar, zaslužuje istorijsko pamćenje i sećanje.
(Kraj)
