HIC RHODUS, HIC SALTA: Mostovi između Bara i Bratislave (2) - pesnici, guska i kaberne

PIŠE: Igor Rems

Bratislava, 11. oktobar 2025. godine Gospodnje

Posle doručka upoznajemo se sa Jankom Biskupičovom iz organizacije, koja ide sa nama da nam pokaže grad.

Obilazimo sve znamenitosti: predsedničku palatu, staru zgradu opštine, filharmoniju, mnogobrojne katedrale, galerije… i Mihailovu kapiju, gde se penjemo uskim stepenicama i izlazimo na terasu krova.

Elegantni krov ima kupolu u obliku luka i jedna je od znamenitosti Bratislave. Kapija iz 14. veka smatra se jedinom preostalom gradskom kapijom nekadašnjih utvrđenja, a u njoj se danas nalazi Muzej oružja. Sa gornje terase kule, visoke 51 metar, uživamo u šarmantnom panoramskom pogledu na zamak, Stari grad, gradske krovove i kule, kao i na stambeni kvart smešten u brdovitim podnožjima Malih Karpata. Potom odlazimo do Dunavskog keja i obilazimo njihov čuveni most koji nazivaju — NLO!

Pri povratku nailazimo na jedno drvo košćele! Naime, verovao sam da je košćela tipično primorsko drvo, ali sam se sada uverio da nisam bio u pravu. U euforiji zastajem i berem košćele. Kada sam počeo da ih jedem, Janka je od iznenađenja širom otvorila oči. Svi su probali crne, slatkaste bobice. Janka je želela da nam pokaže katedralnu crkvu Svetog Martina (Martinsdom), ali zbog radova nije bila dostupna posetiocima.

Gotska katedrala Svetog Martina izgrađena je u periodu od 13. do 16. veka i tokom Ugarskog kraljevstva služila je kao mesto za krunisanja i venčanja kraljevske porodice, jer je Bratislava postala prestoni ugarski grad posle poraza na Mohaču u boju sa Turcima. U katedrali je krunisano 11 kraljeva i 8 kraljica, a sve je to trajalo do 1830. godine. Zlatna kruna sa jastučićem na vrhu simbolizuje upravo to, a male zlatne krune na zemlji, razbacane po Starom gradu, pokazuju put krunisanja. Šetajući starogradskim ulicama i uličicama, Janka nam je pokazivala mesingane krunice utisnute u kaldrmu.

Posle višesatnog obilaska, Janka nas odvodi u prostorije Pars Poetry, gde su Zuzka i Ondrej priredili mali samouslužni bife. Vraćamo se u hotel.

U 17 sati u gradskoj knjižari svečano je otvoren festival.
Zuzka i Ondrej ležerno vode program. Na pozornicu izlazi etno-grupa „Rožmarin“ i spletom pesama izmamljuje dug aplauz. Prva pesma, „Teci vodo“, podsetila me je na Festival Lužičkih Srba u Budišinu (Bautcenu), gde sam je prvi put čuo.

Sledi predstavljanje učesnika: svako čita po tri pesme na maternjem jeziku, a pesme su potom pročitane i na slovačkom. Posle predstavljanja i čitanja uživamo u neobaveznom razgovoru i koktelu, spremajući se za večeru iznenađenja.

Krenuli smo ka Matišak restoranu, u čijem sklopu se nalazi i vinski podrum.
Originalna vinarija je dom čuvenog restorana Vinum Galeria Bozen. Moderna vinarija izgrađena je 2002. godine, a 2006. dodat je i podrum u kom vina odležavaju u hrastovim i barik buradima. Grožđe dolazi iz najboljih vinograda regiona Malih Karpata i Južne Slovačke. Peter Matišak sarađuje sa vodećim vinogradarima skoro tri decenije, što obezbeđuje obilno visokokvalitetno grožđe za proizvodnju vina i drugih proizvoda.

Restoran je oko pola sata udaljen od Bratislave. Čekao nas je rezervisan sto, a doneta je večera iznenađenja — pečena guska!
Pre večere silazimo u podrum gde nas ukratko upoznaju sa sadržajem — o crvenim i belim vinima, buradima, nagradama…
Dopustili su mi da izaberem vino, pa uz preporuku uzimamo Cabernet Sauvignon Gold Prestige iz 2018. godine.

Kaberne sovinjon (fr. Le Cabernet Sauvignon) je jedna od najpoznatijih sorti crnog grožđa na svetu. Bio je najčešće gajena sorta crnog grožđa većim delom 20. veka, sve do 1990-ih, kada ga je prestigla sorta merlo (merlot). Gaji se u skoro svim vinogradarskim regijama sveta — od Kanade, Kalifornije i Čilea, pa do Libana, Bugarske, južne Francuske i Australije. Ima mala plavocrna zrna sa debelom kožom, kasno olista i kasno sazreva. Poreklo ove sorte je Francuska, gde je kaberne sovinjon osnova vina iz Bordoa i često se meša sa merloom i sortom kaberne frank (Cabernet Franc).

Ženski deo društva uzima jedno lakše vino.
Iznenadilo me je što se uz gusku, osim crvenog kupusa, služe i — slane palačinke!
Kasno naveče vraćamo se u hotel.

(nastaviće se)