Предсједник Скупштине Црне Горе, Андрија Мандић, уприличио је вечерас свечани пријем поводом обиљежавања 120 година од доношења Устава за Књажевину Црну Гору.
У уводном обраћању он је подсјетио присутне на доношење Никољданског устава Књажевине Црне Горе, првог уставног акта у нашој државној историји, који је означио улазак Црне Горе у круг модерних европских држава. Тај Устав је, како је истакао, успоставио подјелу власти, дефинисао права и дужности грађана и дао кључну улогу Скупштини као изразу народне воље, означивши прелаз из патријархалног уређења у модерну уставну монархију, уз очување идентитета, традиције и историјског насљеђа.
Мандић је нагласио да Никољдански устав подсјећа да устав није само правни акт, већ друштвени договор и темељ повјерења између грађана и државе. Указао је да садашњи Устав Црне Горе, донесен прије готово двије деценије, не осликава у потпуности стварно стање у друштву и да је велики број његових одредби сазрео за усклађивање са савременом Црном Гором, посебно истичући питање статуса српског језика. У том контексту, Мандић је нагласио да Скупштина мора остати централно мјесто дијалога, сучељавања идеја и коректива друштвених процеса, што је завјет наслијеђен још из времена самог Никољданског устава.
“Грађани Црне Горе не траже чуда, већ само да садашњи највиши правни акт представља стварност ове земље. Нико не жели да се актуелни статус других језика у Уставу мијења, али вријеме је да се исправи историјска неправда створена од стране људи који су 30 година дијелили Црну Гору, и да будемо одговорни управо онако како су били одговорни наши преци, које данас овдје спомињемо”, навео је предсједник Мандић.
Према ријечима предсједника Скупштине, данашња Црна Гора је вишенационална, вишевјерска и демократска држава чија стабилност почива на уважавању свих њених грађана, али и на јасној свијести о сопственим историјским коријенима. Предсједник Скупштине је закључио да да европски пут Црне Горе не представља одрицање од себе, већ прилику да се у европску породицу унесу вриједности које су вјековима красиле Црну Гору – слобода, чојство и јунаштво.
„Некада је наша Црна Гора свој напредак ка остваривању вјековних тежњи мјерила ширином својих граница и ослобођеним просторима, јер као што је то Књаз Никола, између осталог рекао у својој пријестоној бесједи на Никољдан, 6. децембра 1905:
„Границе су некада заклањале само шест малих племена и у томе незнатном простору тињао је још потоњи зрачак оне свесрпске самосталности" – истакао је предсједник Мандић.
Он је закључио да су за разлику од времена наших предака, наше границе данас животни стандард и срећа људи, те да је наш сан да Црна Гора буде земља срећних, слободних и богатих људи и да су управо то оне територије које данас ослобађамо и за које се заједно боримо.
Након пријема, свечаност поводом овог значајног јубилеја настављена је пригодним програмом.