Туризам, као наша најважнија привредна грана, у наредној години, судећи према Предлогу закона о буџету за 2026. годину, неће добити довољно новца, сматра економски аналитичар Давор Докић.
Како истиче, суштински проблем предлога буџета за наредну годину, као и цијеле наше економије, јесте превелика јавна потрошња.
По њему, превелика обећања неминовно доводе у питање њихову реализацију.
Због тога ће, како наводи, наша најважнија привредна грана, уколико буџет остане на нивоу предлога закона, добити мање него што заслужује.
„Зато ће наша најважнија привредна грана, ако буџет остане на нивоу предлога закона, добити мање него што заслужује“, каже Докић.
Генерални директор Директората за државни буџет у Министарству финансија Бојан Пауновић саопштио је прошле недјеље на сједници Одбора за пољопривреду и туризам да је за Министарство туризма у буџету за наредну годину опредијељено 5,2 милиона евра, док би Национална туристичка организација требало да добије 3,5 милиона евра.
„Срж проблема је у популистичким програмима који обећавају нешто што није реално. И онда, кад дође вријеме да се то реализује, почињу проблеми. Туризам је наша најважнија привредна грана, али кад превише одете у популизам, онда вам не остаје довољно пара за ове друге ствари. То је поента овог буџета за Министарство туризма“, оцијенио је Докић.
Он напомиње да сви проблеми који су се појавили у нашој туристичкој понуди указују да је вријеме да се Влада озбиљно позабави овим привредним сектором.
„Морамо да модернизујемо нашу туристичку понуду, да је учинимо прихватљивијом свим странама, а прије свега западном тржишту, које нам је потпуно исклизнуло из руку, а с обзиром на то да смо Русима, а недавно увођењем виза и Турцима, буквално ускратили долазак у Црну Гору“, казао је Докић.
Истиче да доносиоци одлука морају да имају на уму интерес државе, те да одлуке које смањују број долазака туриста не иду у прилог туристичкој понуди и конкурентности Црне Горе.
„Мислим да је требало водити рачуна о реалном тренутку. Предлог буџета је резултат превелике јавне потрошње и нереалних обећања.
У земљи која је потпуно привредно неусклађена не можете да обећавате нешто, а да вас то не кошта. Мало је вјероватно да ће се у туризму реализовати бројни пројекти који су најављени. Али, колико сте новца дали, толико ће бити и реализовано“, рекао је Докић.
Уз оцјену да је за најважнију привредну грану предвиђено премало новца, подсјетио је да постоји могућност да током скупштинске расправе о финансијском плану за 2026. годину дође до прерасподјеле једног дијела средстава унутар буџета, па да коначна верзија за туризам буде повољнија.
Државни секретар у Министарству туризма Вук Жижић казао је на поменутој сједници скупштинског одбора да је најзначајније повећање у односу на 2025. годину 1,9 милиона евра за набавку софтвера за јединствену евиденцију туристичких информационих система.
Он је најавио да ће тај ресор у наредној години завршити израду Стратегије развоја туризма за период од 2027. до 2036. године, те да ће за подстицање конкуренције у туристичкој понуди бити издвојено 730 хиљада евра.
У односу на ову годину, за коју је буџет за туризам био предвиђен у износу од 3,86 милиона евра, за 2026. годину планирано је 5,2 милиона, односно 1,34 милиона више.
За набавку информационог система предвиђено је 1,97 милиона евра, из чега произилази да је за остале туристичке дјелатности планирано мање новца.
Предлогом буџета за 2026. годину за туристичку дјелатност предвиђено је 3,7 милиона евра, од чега за стратешко планирање 489,4 хиљаде, за унапређење туристичког амбијента 2,76 милиона, а за јачање туристичког тржишта 630 хиљада евра.
За подстицање, промоцију и инвестиције у туризму предвиђено је 323 хиљаде евра, за инвестиције у микро, мала и средња предузећа 100 хиљада, а за инспекцијске послове 811,5 хиљада евра.
За активности Националне туристичке организације Црне Горе буџетом је предвиђено 3,5 милиона евра.
Постићи компромис око виза за наредну сезону
„Надам се да ће се постићи неки компромис да се бар током наредне сезоне руским држављанима омогући да долазе без виза. Већ је смањен број летова из Москве. Морамо водити рачуна о црногорским интересима. Да, Европској унији, али ми прије свега морамо да водимо рачуна о својим интересима. Унутар Црне Горе морамо да видимо шта је то што нам доноси новац.
Јасно је да ћемо морати да се ускладимо са Европском унијом, јер кад желите да постанете члан неке заједнице и кад уђете у ту заједницу, наравно да морате прилагодити све законе правилима те заједнице. Поготово се то односи на визни режим. Али, веома је значајно да се залажемо за своје интересе“, истакао је Докић.
(ДАН)