Са Самита у Тивту послата јасна порука: Вријеме је за проширење Европске уније

Тиват је јуче био мјесто са којег су европски лидери послали снажну политичку поруку о будућности Западног Балкана у Европској унији. На Самиту ЕУ – Западни Балкан, који је окупио највише европске и регионалне званичнике, потврђена је европска перспектива региона, а политика проширења поново је истакнута као један од кључних политичких и безбједносних приоритета Европске уније у наредном периоду.

Учесници Самита оцијенили су да тренутни геополитички тренутак представља прилику коју земље Западног Балкана не смију пропустити. Истовремено је наглашено да ће брзина напредовања ка чланству зависити од спровођења реформи, јачања владавине права и усклађивања са европским стандардима, при чему је Црна Гора издвојена као држава која је највише одмакла у приступном процесу.

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић, који је био домаћин Самита, поручио је да је Црна Гора тог дана „зближила Европу и показала да јој припада“.

Он је истакао да Самит доноси нову наду свим државама кандидатима у тренутку када је политика проширења поново добила стратешки значај.

„Послали смо поруку европског јединства, кредибилитета и заједничке будућности. Овај самит има значај који превазилази границе Црне Горе. Важан је за читав регион, али и за саму Европску унију. Интеграција Црне Горе послала би снажан сигнал свим кандидатима да је европски сан жив, да је стварност и да се напоран рад исплати“, поручио је Милатовић.

Подсјетио је да је европски пут Црне Горе пролазио кроз различите фазе, од периода значајног напретка до периода стагнације, али да је од 2023. године постављен јасан циљ – да Црна Гора постане чланица Европске уније до 2028. године.

„Са пуним увјерењем сматрам да је тај циљ реалан и достижан“, казао је Милатовић.

Према његовим ријечима, процес приступања има три важне димензије. Прва се односи на саму Црну Гору и представља потврду нове политичке културе, успјеха институција и резултата дугогодишњих реформи. Друга је регионална, јер Црна Гора жели да буде примјер осталим земљама Западног Балкана да је европски пут достижан. Трећа димензија је европска, јер би успјех Црне Горе додатно потврдио кредибилитет европског пројекта.

Милатовић је захвалио предсједнику Европског савјета Антонију Кошти, предсједници Европске комисије Урсули фон дер Лајен, као и свим европским и регионалним лидерима који су присуствовали Самиту.

Предсједник Европског савјета Антонио Кошта поручио је да приступање Западног Балкана остаје један од приоритета Европске уније.

„ЕУ је заједница вриједности, успјеха и просперитета. Приступање Западног Балкана остаје наш приоритет и зато позивамо земље региона да наставе усклађивање са европским политикама и искористе тренутни замах“, казао је Кошта.

Он је подсјетио да је прошлог мјесеца започет рад на приступном уговору Црне Горе, што је, како је нагласио, посебно значајно јер се нешто слично није догодило још од 2013. године.

Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поручила је да се регион значајно приближио Европској унији и да су теме Самита биле План раста и политика проширења.

„Земље региона морају наставити са реформама јер је то инвестиција у њихову будућност. Ако бих овај самит описала са двије ријечи, то би биле посвећеност и самопоуздање. Вјерујемо да Црна Гора може постати наредна чланица Европске уније 2028. године“, поручила је Фон дер Лајен.

Током Самита пажњу је привукао и нови француско-њемачки приједлог који предвиђа постепено укључивање земаља Западног Балкана и Молдавије у рад институција Европске уније и прије пуноправног чланства.

Документ, који су припремиле Њемачка и Француска, предвиђа успостављање система такозваних „градивних елемената“, кроз које би државе кандидати постепено учествовале у појединим политикама и институцијама ЕУ док истовремено спроводе реформе.

Предложено је да представници Западног Балкана и Молдавије два пута годишње одржавају заједничке састанке са европским комесарима и посланицима Европског парламента, као и да њихови лидери и министри учествују на појединим неформалним састанцима Савјета ЕУ и Европског савјета у својству посматрача, без права гласа.

Истовремено је предвиђено да цијели процес буде заснован на заслугама и да може бити заустављен уколико дође до назадовања у реформама.

Коментаришући овај приједлог, Милатовић је поручио да је позиција Црне Горе специфична јер је већ започета израда приступног уговора, док је Кошта навео да се разматра више модела који би могли учинити процес приступања ефикаснијим.

Фон дер Лајен је нагласила да, без обзира на модел који буде усвојен, основни принцип остаје исти – напредак ће зависити искључиво од резултата и спроведених реформи.

Њемачки канцелар Фридрих Мерц поручио је да је европско проширење годинама каснило и да Европска унија мора показати већу спремност за пријем нових чланица.

„Овај дио Европе припада Европској унији. Већ тринаест година није примљена ниједна нова држава и можемо рећи да је Европска унија направила одређене грешке“, казао је Мерц.

Он је уочи Самита разговарао са Милатовићем и том приликом поручио да ће Њемачка наставити да буде поуздан партнер Црној Гори у спровођењу реформи, посебно у областима владавине права, јачања институција и борбе против корупције.