Привреда јужне регије Црне Горе остварила је током 2025. године приход од око 3,6 милијарди евра, што представља приближно четвртину укупне црногорске привреде, показала је анализа пословања компанија на црногорском приморју коју је представио главни аналитичар иницијативе „Топ бизнис Монтенегро“ и оснивач „BI Consulting-а“ Ратко Николић.
Анализа је представљена на другом регионалном издању TBM Business Talks, одржаном у Бечићима, у хотелу „Сплендид“, гдје је било ријечи о резултатима пословања, инвестицијама, броју предузећа и запослених, али и изазовима са којима се суочава привреда јужног дијела Црне Горе.
„На југу постоје капитал и улагања, али се поставља питање да ли су и колико одрживи, те како их можемо учинити кориснијим за нашу економију“, казао је Николић.
Према представљеним подацима, на крају 2025. године на југу Црне Горе било је регистровано 44.687 предузећа. Највећи број био је у Будви – 16.625, Бару – 10.364 и Херцег Новом – 6.806, а управо су те три општине оствариле и највећи дио прихода.
Међутим, значајна разлика постоји између броја регистрованих и броја предузећа која су заиста активна у смислу испуњавања обавезе предаје финансијских исказа. За 2025. годину финансијске извјештаје предало је 15.157 предузећа, што је тек око трећине укупно регистрованих на југу.
Посебно је уочљив тренд у периоду од 2021. до 2025. године. Док је број регистрованих предузећа повећан за чак 16.011, број компанија које предају финансијске исказе није пратио тај раст.
„До 2023. године растао је и број предузећа која су предавала финансијске исказе, када их је било 18.615. Међутим, наредне двије године број активних предузећа смањен је на 17.666 у 2024, односно 15.157 у 2025. години“, навео је Николић.
Он очекује да ће примјена нових прописа и Закона о привредним друштвима у наредном периоду довести до смањења разлике између броја регистрованих и стварно активних компанија.
Предузећа која не буду достављала финансијске исказе биће означена као неактивна, а уколико се таква пракса настави, могу бити и брисана из регистра.
„Тако ће се смањивати разлика између броја предузећа и поднијетих исказа до, надамо се, потпуног изједначења тих бројки и времена када ће свако предузеће предати годишњи финансијски исказ у прописаном року“, казао је Николић.
Удио јужне регије у укупном броју предатих финансијских извјештаја у Црној Гори током 2025. године остао је готово на нивоу из 2021. године. Николић то, између осталог, повезује са повлачењем значајног броја страних оснивача.
У компанијама које су регистроване на југу било је запослено око 54.000 људи, при чему по броју запослених предњаче Будва, Бар и Херцег Нови. У тај број, како је објашњено, нијесу укључени запослени у компанијама које послују на приморју, али су регистроване у другим општинама, попут великих трговинских ланаца.
Удио јужне регије у укупном броју запослених у Црној Гори износи око 30 одсто, уз пад забиљежен током 2025. године. Истовремено, учешће југа у пословним приходима расте и сада износи 21,4 одсто укупних пословних прихода црногорске економије.
Када је ријеч о нето резултату пословања, једино су предузећа у Котору на нивоу општине кумулативно пословала са губитком, док је у осталим општинама ситуација била повољнија.
Подаци за период од 2021. до 2025. године показују и снажан утицај пандемијске 2021. године на привреду јужне регије. Те године остварен је негативан нето резултат од 64,6 милиона евра, док је у 2025. години нето резултат предузећа са југа чинио 12 одсто укупног нето резултата оствареног у Црној Гори.
„На југу је 2021. године остварен негативан нето резултат, а касније се ситуација мијењала нагоре. Поређења ради, постковид година на сјеверу била је успјешнија, захваљујући већој заступљености дјелатности попут енергетике и производње хране“, навео је Николић.
Анализе иницијативе „Топ бизнис Монтенегро“ за јужну и сјеверну регију указују и на изражену концентрацију економске активности у централном дијелу Црне Горе, чије учешће у укупној економији земље већ годинама расте.
Анализа пословања јужне регије представљена је у оквиру другог регионалног издања TBM Business Talks, кроз који „Топ бизнис Монтенегро“ на основу података и разговора са представницима привреде отвара питања развојних потенцијала, инвестиција и изазова са којима се суочавају различити дијелови Црне Горе.