Рекордна сезона или рекордна заблуда: Колико туристичког новца заиста остаје у Црној Гори?
Црна Гора не би смјела да успјех туристичке сезоне процјењује само на основу броја гостију и ноћења, већ првенствено према вриједности коју туристичка потрошња оставља домаћој економији, оцијенио је за „Побједу“ др Јован Рабреновић из Института економских наука.
Према подацима Монстата, Црна Гора је прошле године забиљежила 2.728.564 туристичка доласка, у односу на 2.606.854 годину раније. Број долазака порастао је око 4,7 одсто, али је истовремено број ноћења смањен са 15.594.299 на 15.367.166, односно приближно 1,5 одсто.
Рабреновић каже да је, преведено са статистичког на свакодневни језик, земља добила око 122.000 додатних туристичких долазака, а изгубила приближно 227.000 ноћења. Просјечан број ноћења по евидентираном доласку смањен је са око 5,98 на 5,63.
„То није драматичан пад, али јесте довољно снажно упозорење да једно од најчешће коришћених мјерила туристичког успјеха – број гостију – говори много мање него што се обично представља“, нагласио је Рабреновић.
За економију нијесу сви доласци једнаки
Туриста који преспава двије ноћи и онај који остане десет дана у статистици долазака вриједе једнако, али за економију нијесу једнаки, указао је Рабреновић.
Како је објаснио, стварни резултат зависи од дужине боравка, износа и структуре потрошње, поријекла производа које гост купује, власништва над пружаоцима услуга, зарада запослених, наплате пореза и тога колико новца на крају остаје и наставља да кружи у домаћој економији.
„Зато двије државе са истим бројем туриста могу остварити сасвим различиту економску корист. Исто важи и за једну земљу у двије узастопне године“, казао је Рабреновић.
Од укупно 15,37 милиона регистрованих ноћења у Црној Гори током 2025, чак 10,18 милиона остварено је у индивидуалном смјештају, што је око двије трећине укупног броја. Истовремено је 92,6 одсто свих ноћења забиљежено у приморским мјестима.
Рабреновић је нагласио да приватни апартман није лошији облик туризма од хотела. Гост у апартману може знатно трошити у ресторанима, продавницама, маринама, на излетима и другим услугама, док хотелски гост може имати другачију структуру потрошње.
Зато је, према његовим ријечима, за озбиљну туристичку политику важан податак који се не може прочитати из самог броја долазака и ноћења – колико домаће додате вриједности стварају различити облици туристичке потрошње.
„Црна Гора још нема довољно свјеже и редовно објављене податке који би дали поуздан одговор на то питање“, истакао је Рабреновић.
Приход није исто што и зарада
Говорећи о приходима од туризма, Рабреновић је навео да су они, према подацима Централне банке Црне Горе, 2025. износили 1,481 милијарду еура, у односу на 1,461 милијарду годину раније. То је раст од приближно 1,36 одсто и потврда да туризам остаје један од најважнијих извора прихода црногорске економије.
Ипак, упозорио је да 1,481 милијарда еура прихода није исто што и профит туристичке привреде, приход државног буџета или износ који је у цјелини остао у Црној Гори као нова домаћа вриједност.
Рабреновић је подсјетио да ЦБЦГ уз податке из платног биланса напомиње да није званични произвођач статистике туризма, већ да за потребе платног биланса процјењује приходе од страних туриста. Ставка се допуњава подацима о здравствено-рекреативним услугама и потрошњи у сврху школовања, па се због разлика у обухвату и дефиницијама разликује од података којима се процјењује укупан туристички промет у земљи.
„Због тога тврдња да је Црна Гора од туризма зарадила 1,48 милијарди еура јесте привлачна за јавне наступе, али економски није довољно прецизна“, рекао је Рабреновић.
Он је објаснио да економска корист зависи од тога колико туристичке потрошње остаје у земљи.
„Ако туриста за дан потроши 200 еура у домаћем хотелу који набавља храну од црногорских произвођача, запошљава локалне раднике, користи услуге домаћих компанија и овдје реинвестира профит, велики дио тог новца наставља да кружи кроз домаћу економију. Ако је, с друге стране, значајан дио хране, пића, опреме и осталих инпута увезен, дио новца кроз наредне трансакције одлази у иностранство. Потрошња госта је у оба случаја иста, али корист за домаћу економију није“, казао је Рабреновић.
Због тога се, нагласио је, не мјери само промет већ и додата вриједност, односно оно што је заиста створено у земљи након одбијања међуфазних трошкова.
За Црну Гору та разлика има посебан значај због високог робног дефицита. Рабреновић је навео да подаци ЦБЦГ показују да је салдо робе 2025. био негативан 3,742 милијарде еура, док је суфицит на рачуну услуга износио око 1,592 милијарде.
Туризам и друге услуге због тога представљају један од главних амортизера велике структурне неравнотеже између онога што Црна Гора продаје свијету и онога што од свијета купује, оцијенио је он.
„То је снажан аргумент у прилог економском значају туризма, али и додатни разлог да утврдимо колико домаћег садржаја постоји у нашем туристичком производу. Морамо знати колики дио хране коју користе хотели и ресторани долази из домаће производње, колико туристичка потрошња покреће пољопривреду, прерађивачку индустрију, транспорт, културу, трговину и друге домаће дјелатности“, истакао је Рабреновић.
Приходи расту, али и спољна неравнотежа
Према прелиминарним подацима ЦБЦГ, приходи на ставци путовања и туризма у првих шест мјесеци 2026. износили су 465,05 милиона еура, док су у истом периоду прошле године били 427,63 милиона, што представља раст од 8,75 одсто.
Рабреновић је указао да кретање није било једнако током цијелог полугодишта. У првом кварталу 2026. приход је износио 86,39 милиона еура и био је око 2,3 одсто мањи него годину раније. У другом кварталу порастао је са 339,19 милиона на 378,66 милиона еура, односно приближно 11,6 одсто, па је снажнији други квартал повукао цијело полугодиште у плус.
Раст показују и подаци Монстата за јун. У колективном смјештају евидентирано је 206.990 долазака и 793.956 ноћења, у односу на 195.642 доласка и 735.673 ноћења у јуну 2025. То је повећање броја долазака од око 5,8 одсто и ноћења од приближно 7,9 одсто.
Рабреновић је, међутим, упозорио да ти подаци не обухватају цјелокупан туристички промет.
„Монстат податке за колективни смјештај објављује мјесечно, док се подаци за индивидуални смјештај објављују годишње. Због тога у августу 2026. још немамо потпуно упоредив збир свих долазака и ноћења у првом полугодишту који би обухватио и хотеле и приватни смјештај“, објаснио је он.
Истовремено са растом прихода од путовања и туризма за око 37,4 милиона еура, робни дефицит је повећан са приближно 1,757 милијарди на 1,816 милијарди еура. Дефицит текућег рачуна порастао је са око 988,6 милиона на 1,085 милијарди еура.
То, према Рабреновићевим ријечима, не значи да туризам ствара спољни дефицит. Напротив, извозом услуга снажно га ублажава. Подаци, међутим, показују да раст туристичких прихода не мора аутоматски значити и побољшање укупне економске позиције земље.
Рабреновић је рекао да се важно питање крије и иза начина на који се процјењују приходи од путовања.
ММФ је препоручио унапређење система, укључујући прикупљање података о просјечној потрошњи према врсти потрошње и националности туриста, на примјер узорковањем путника на граничним прелазима.
Рабреновић је истакао да ЦБЦГ нужно процјењује трансакције тамо гдје потпуни административни подаци не постоје, али да је за савремену туристичку политику потребно знати много више.
„Потребни су нам подаци о томе колико у просјеку троше гости са појединих тржишта, на што троше, колика је потрошња хотелског госта, госта у приватном смјештају или туристе на јахти и како на укупан резултат утиче дужина боравка. Није исто привући још 100.000 гостију и повећати приход од сваког постојећег госта“, нагласио је он.
Међународно прихваћен инструмент за мјерење стварног економског значаја туризма јесте сателитски рачун туризма – Tourism Satellite Account (TSA). Њиме се туризам повезује са националним рачунима и мјере директна туристичка додата вриједност, туристички БДП, запосленост повезана са туристичком потрошњом и везе туризма са остатком привреде.
Рабреновић је подсјетио да Евростат указује да стандардна статистика добро приказује кретање посјетилаца, али да сама не даје потпуну слику макроекономског значаја туризма. Ту празнину попуњава TSA.
МОНСТАТ на свом сајту има област посвећену сателитском рачуну туризма и наводи да је његова сврха мјерење економских ефеката повезивањем туристичке тражње са понудом производа и услуга.
„Проблем је што се на страници МОНСТАТ-а налазе резултати за 2009. годину, израђени у оквиру пилот-истраживања и објављени 2011. За економију која туризам третира као једну од најважнијих дјелатности, ослањање на пилот-рачун стар 17 година није довољно за доношење развојних одлука“, казао је Рабреновић.
Он је истакао да су се од тада промијенили цијене некретнина, структура смјештаја, авио-повезаност, дигиталне платформе, структура гостију, тржиште рада, зараде, увоз, инвестиције, порески систем и величина економије.
Уколико се овакве анализе раде, њихови резултати требало би да буду редовно доступни стручној и широј јавности, поручио је Рабреновић.
Као примјер савременијег мјерења Рабреновић је навео Словенију, чији је статистички завод у априлу 2026. објавио процјену економских рачуна туризма за 2025. годину.
Словенија може да саопшти да је њена директна туристичка додата вриједност износила 2,447 милијарди еура и чинила 3,9 одсто укупне додате вриједности, док је директни туристички БДП процијењен на 3,783 милијарде еура, односно 5,4 одсто укупног БДП-а. Процијењени су и директни и индиректни ефекти туристичке потрошње.
„Суштина је у томе да Словенија може много прецизније да одговори на питање што јој туризам производи, док је Црној Гори потребан исти ниво статистичке и развојне амбиције“, оцијенио је он.
Циљ мора бити већа вриједност, а не рекорд по сваку цијену
Рабреновић је истакао да ова анализа није аргумент против туризма нити порука да Црној Гори треба мање гостију.
„Туризам је један од најважнијих канала кроз које страни новац улази у земљу. Он одржава хиљаде радних мјеста и покреће хотеле, приватни смјештај, ресторане, трговину, превоз, марине, рентакар компаније, туристичке агенције и читав низ других дјелатности. Кључно питање је како повећати вриједност коју Црна Гора задржава“, казао је Рабреновић.
Према његовим ријечима, то подразумијева дужи боравак гостију, већу потрошњу која се не заснива само на вишим цијенама, више домаће хране и пића у хотелима и ресторанима, снажнију понуду локалних производа, културе, излета и услуга, продуктивнија и боље плаћена радна мјеста, дужу сезону, већу пореску дисциплину, бољу инфраструктуру и инвестиције које подижу вриједност дестинације, а не само број кревета.
Прије свега, нагласио је, потребна је економска политика која зна да измјери резултат.
„Могућа је година у којој Црна Гора неће имати ниједног госта више, а од туризма ће остварити већу економску корист – ако туристи остану дуже, више троше на домаће производе и услуге, сезона траје дуже, запослени стварају већу вриједност и боље су плаћени, а привреда мање зависи од увозних инпута. Таква година за економију би могла бити успјешнија од још једне статистичке „рекордне сезоне““, рекао је Рабреновић.
Црна Гора ће и даље бројати доласке и ноћења и треба да их броји, али ти подаци више не би смјели да буду једино, нити главно мјерило успјеха, оцијенио је он.
Уз њих је, како је навео, потребно редовно објављивати потрошњу по госту и ноћењу, просјечну дужину боравка, туристичку додату вриједност, удио домаћих производа и услуга у понуди, број и квалитет радних мјеста, продуктивност сектора, приходе ван главне сезоне и директне фискалне ефекте.
„Подаци из 2025. послали су прво упозорење – више долазака није донијело више ноћења. Прво полугодиште 2026. шаље другачији, али подједнако важан сигнал: приходи од путовања и туризма снажно расту, док се укупна спољна неравнотежа земље истовремено погоршава. Црна Гора зато не треба да престане да броји туристе, али је вријеме да почне прецизно да мјери и корист коју од њих остварује“, закључио је др Јован Рабреновић.
