Капела се мора вратити на Ловћен: Његошева посљедња жеља не смије бити заборављена
Обнова Његошеве капеле на Ловћену није само питање историјског памћења, већ и испуњења завјета великог српског пјесника и владике Петра II Петровића Његоша. Управо то била је централна порука промоције зборника радова „Капела на Ловћену“, одржане у градској библиотеци „Радосав Љумовић“ у Подгорици, на којој је наглашено да крајњи циљ није само писање књига и вођење расправа, већ враћање капеле на Ловћен.
Протојереј-ставрофор Гојко Перовић изразио је увјерење да ће капела бити обновљена, посебно охрабрен интересовањем младих људи за ово питање.
„Ја више уопште никакве сумње немам да ће се капела обновити кад чујем ове младе људе“, поручио је отац Гојко.
Он је подсјетио да се питање Ловћенске капеле темељи на три важне ријечи – закону, завјету и забораву. Капела је, како је нагласио, била законом заштићени споменик културе, док је Његошева жеља да почива у цркви коју је сам подигао представљала завјет који не смије бити занемарен.
Протојереј Александар Лекић истакао је да Црква неће препустити забораву питање Ловћенске капеле, нагласивши да је коначни циљ свих досадашњих истраживања, публикација и јавних разговора управо њена обнова.
Подсјетио је да Његош није био само пјесник и философ, већ и владика и теолог, због чега се његово духовно насљеђе не може одвојити од храма који је подигао.
О историјским и правним аспектима рушења капеле говорио је правник Матија Стојановић, који је подсјетио да је Његош подигао капелу 1845. године, а да је након оштећења у Првом свјетском рату обновљена 1925. године, уз финансијско учешће краља Александра Карађорђевића.
Стојановић је посебно указао на борбу митрополита Данила Дајковића и књаза Михаила Петровића за њено очување. У истраживању које је назвао „Анатомија бесправља“ анализирао је правне околности уклањања капеле, укључујући питања црквеног власништва, законске заштите и надлежности тадашњих власти.
Визуелни умјетник Мато Уљаревић говорио је о могућностима превазилажења подјела које прате питање Ловћена, указујући на значај архитектонског рјешења које би уважило историјско и духовно насљеђе тог простора. Посебно је нагласио хришћански карактер Његошеве личности и његову жељу да буде сахрањен у сопственој задужбини.
На промоцији, коју је модерирао Стефан Синановић, представљени су и радови митрополита Јоаникија и епископа Кирила, посвећени духовним и теолошким аспектима Његошевог стваралаштва.
Порука скупа била је да питање обнове Ловћенске капеле остаје отворено и да се од Његошевог завјета не одустаје. Уз позив на дијалог и превазилажење подјела, учесници су истакли да очување духовног и историјског насљеђа не треба да остане само на ријечима, већ да добије и свој конкретан израз – обновљену капелу на Ловћену.
