Лековић отворио Пандорину кутију афере Телеком: Да ли су Меденица и Лазовић помогли заташкавање милионске корупције?

Посланик Демократа Момчило Лековић објавио је данас документа која, како је истакао, показују како је заташкавана афера Телеком.

„Или, прецизније, ево докумената који откривају како је једна од највећих корупционашких афера у историји Црне Горе 2007. године заустављена управо тамо гдје је морала бити до краја истражена, у самом врху државног тужилаштва. Данас јавности представљам три документа који отварају озбиљна питања о поступању тадашње врховне државне тужитељке Весне Меденице и начину на који је 2007. године закључено да у спорним консултантским уговорима нема елемената кривичног дјела“, навео је Лековић.

Први документ је акт од 27. септембра 2006. године којим Весна Меденица упућује званични захтјев тадашњем декану Економског факултета Вујици Лазовићу да формира стручни тим који ће испитати консултантске уговоре повезане са приватизацијом Телекома.

„Обратите пажњу шта Меденица изричито тражи да се утврди: „Да ли је уговорени посао извршен“ и „да ли је у реализацији посла било злоупотреба и од кога“. Дакле, питање није било само да ли су уговори потписани, да ли постоје фактуре и да ли је новац исплаћен. Питање је било да ли је посао стварно обављен и да ли је било злоупотреба“, истакао је.

Други важан документ је налаз стручне комисије.

„Вујица Лазовић формира трочлани „стручни тим“ који доставља свој налаз. У том налазу комисија закључује да нијесу утврђене злоупотребе у процедури закључивања уговора и исплате новца. Али на страни 13. тог истог налаза стоји реченица коју посебно издвајам: „Комисија није улазила у питање цјелисходности закључених уговора.“ Комисија, дакле, није оцјењивала јесу ли ти консултантски уговори уопште били пословно потребни и оправдани“, нагласио је.

А говори се, додао је, о уговорима на основу којих су страним компанијама исплаћивани милиони евра.

„Зар управо питање зашто су ти уговори закључени и коме су услуге заиста биле потребне није морало бити предмет озбиљне провјере? Формално уредан уговор и уредно исплаћена фактура нијесу доказ да иза посла не стоји корупција. Дакле, „стручни тим“ је утврдио да су консултантски уговори закључени уз одговарајућа овлашћења и одобрења и да је уговорена цијена исплаћена“, навео је.

Али то, казао је, није било кључно питање.

„Кључно питање било је да ли су консултантске услуге заиста извршене или су уговори служили као параван за исплату мита? Другим ријечима, могуће је да уговор буде формално уредно закључен, да новац буде уредно исплаћен, а да се иза таквог уговора крије коруптивна трансакција. Управо је то била суштина налаза америчког СЕЦ-а у афери Телеком“, нагласио је посланик Демократа.

Како је рекао, трећи документ је акт из фебруара 2007. године којим Весна Меденица, позивајући се на налаз комисије, експресно доноси закључак да нема елемената кривичног дјела које се гони по службеној дужности.

„Након добијања налаза стручног тима, Меденица је закључила предмет, а 1. фебруара 2007. обавијестила предсједника Управног одбора Магyар Телекома да не постоје елементи кривичног дјела за које се гони по службеној дужности. Како је Весна Меденица могла сматрати овај налаз довољним да искључи постојање кривичног дјела, ако комисија није испитивала ни економску оправданост спорних уговора“, упитао је.

Подсјећа да само неколико година касније амерички СЕЦ у званичној судској документацији износи тврдње да су управо уговори Сигма и Раwлеигх, које је разматрала црногорска комисија, прикривали стварну сврху плаћања, да нијесу имали легитимну пословну сврху и да су били поткријепљени лажним или фабрикованим доказима о извршењу услуга.

„Управо оно што црногорска комисија није оцјењивала, пословну сврху уговора, амерички органи касније су означили као једно од кључних проблема. Да ли је „стручни тим“ био ангажован да помогне тужилаштву да открије истину или је његов налаз послужио као формално оправдање за затварање предмета“, питао је Лековић.

Како је казао, занимљиво је да је управо Весна Меденица 30. новембра 2006. године, и то док је предмет Телеком још био у раду, у Скупштини Црне Горе изјавила: „Срећна сам што сам пријатељ Ане Коларевић, жао ми је што се чешће не виђамо“.

„Мило Ђукановић је такође више пута истицао да је са Меденицом дугогодишњи пријатељ. Али посебну пажњу у овом случају заслужује и Вујица Лазовић, којем је Меденица повјерила формирање „стручног тима“, а који је касније, као високи државни функционер, јавно промовисао пословање и услуге управо Црногорског Телекома и готово постао његов државни ПР“, истакао је Лековић.

Према његовим ријечима, Вујица Лазовић се у конкретном случају налазио у очигледном конфликту интереса.

„Он је око четири мјесеца након што је врховна државна тужитељка добила захтјев КХОВ-а, током вјештачења његовог „стручног тима“, постао потпредсједник Владе за економске односе. Лазовића су 5. априла 2007. изабрали и за предсједника Савјета за приватизацију“, додао је.

Вујица Лазовић је, истакао је он, испред Министарства за информационо друштво и телекомуникације, од 2010. склапао вишемилионске једногодишње уговоре управо са Телекомом за набавку услуга закупа телекомуникационих линкова за пренос података на бази интернет протокола.

„Поступак који се данас води у афери Телеком велики је тест за црногорско правосуђе. Али тај тест неће бити потпун ако се не испита и поступање оних који су прије готово двадесет година имали законску обавезу да истраже сумњиве милионске исплате“, указао је Лековић.

Зато је, нагласио је, потребно и да надлежно тужилаштво преиспита поступање Весне Меденице и Вујице Лазовића и разлоге због којих је налаз комисије прихваћен као довољан за закључак да нема елемената кривичног дјела.

„Потребно је утврдити шта је тадашњем тужилаштву било познато, који су докази прибављени, које су провјере спроведене и да ли је било свјесног занемаривања чињеница које су указивале на корупцију. Ако се докаже да је неко свјесно прикривао корупцију, онда и за то мора постојати одговорност“, поручује Лековић.