ПРИРЕДИО: Игор Ремс
Сведоци смо невероватне русофобије која је једноставно потопила Запад односно ЕУ, али нажалост и официјелну Црну Гору односно Монтенегро.
Забрањује се све шта има било какве везе са Русијом, руше се споменици песницима, писцима, композиторима…до споменика Црвеноармејаца који су ослободиле свет од нацистичког зла. Забрањују се руске књиге, медији, позоришне представе, филмови, концерти…до забране учешћа руским спортистима на разним такмичењима због тога јер Русија брани своје: свој Народ, језик, цркву! А то се коси са “њиховим правилима” и “европским вредностима”!
Нас Словене били Руси, Пољаци, Словаци…или Срби не воле, неке подносе али према свима имају презир!
Каква је била и како је живела Европа односно велика и културна Француска средином XI века говори текст о принцези Ани Јарославној.
КИЈЕВСКА РУСИЈА - АНА ЈАРОСЛАВНА
Ана Јарославна је била једна од најлепших принцеза Кијевске Русије, која је постала краљица Француске.
Јарослав Мудри, познати и моћни краљ Кијевске Русије, имао је три ћерке: Изабелу, Анастасију и Ану. Све три су биле предодређене да постану краљице: удале су се за краљеве и уздигле се на престоле различитих европских земаља. Једна од њих била је Ана Јарославна, лепа и интелигентна супруга краља Хенрија I (Анри) од Француске, која је донела многе позитивне промене у француски живот и културу.
Ана је провела детињство у културно живој атмосфери Кијева. Студирала је на краљевском двору, где је научила да чита, пише, студира историју, математику и уметност. Ана је течно говорила неколико језика, укључујући старословенски, грчки и латински. Такође је писала ћирилицом и глагољицом.
Средином 11. века, Хенри I, краљ Француске, остао је удовац по други пут. Хенри је чуо бројне приче о лепоти, мудрости и интелигенцији младе кијевске принцезе. Краљ је одлучио да ће брак са Аном Јарославном бити најбоља опција, посебно имајући у виду да су све принцезе суседних земаља имале крвне везе са краљевствима, а да је и Црква била против инцестуозних бракова.
Прва просидба Хенрија I кијевској принцези је одбијена. Краљ није желео да одустане, па је поново запросио Ану и 1048. године коначно је добио позитиван одговор од Јарослава Мудрог. Ана је отпутовала у Француску, а Хенри ју је примио са почастима у француском граду Ремсу. Венчање је одржано у катедрали у Ремсу 1051. године.
Ана Јарославна је понела са собом многе књиге и рукописе.
У Француској су ове књиге чуване у Краљевској библиотеци. Познато је да су на словенском Јеванђељу, писаном глагољицом, из библиотеке Ане Јарославне, такозваном Реимском јевађељу, полагали заклетву при устоличењу француски краљеви (о томе је у Барском порталу већ писано, прим. аутора). Овај обичај је био устоличен од Аниног доласка. Треба претпоставити да су словенски предхришћански рукописи вршили известан утицај на француску и немачку поезију тога времена.
Нова краљица је брзо научила француски језик и стекла велику популарност међу Французима. Међутим, Ану су ужаснуле традиције и обичаји свакодневног живота у њеној новој домовини. Прва ствар која је шокирала принцезу била је та што је током венчања њен муж, Хенри I, нацртао крст на документима уместо да их потпише. Испоставило се да је француски краљ неписмен! У то време у историји, само верско свештенство у Француској је било образовано и знало је да чита и пише. Штавише, није било ниједне писмене жене у целом Паризу!
Ана је изазвала револуцију на француском двору. Увела је употребу виљушке за столом (пре него што је Ана стигла у Париз, људи су тамо обично јели храну рукама, чак и на краљевом двору).
Интелигентна и образована Ана је брзо постала важна фигура у политичкој арени. Импресиониран њеном мудрошћу, краљ Хенри I ју је учинио својим савладаром. Потписивала је важне политичке документе заједно са својим мужем. Ово је било јединствено за то време. Штавише, Ана је била једина жена у Европи која је размењивала писма са папом Николом II.
Ах, та стара Европа и њене “вредности”.
O tempora, o mores!
Извор: Romanov Dynasty