Ђоковић: Увођење виза Русима је мач са двије оштрице

Сезона у Црној Гори је релативно успјешна, са израженијим туристичким прометом у поређењу са претходне двије године. Званични подаци показују пораст у броју ноћења и долазака, што указује на опоравак туризма. Али, већи број ноћења не значи и већи приход, каже стручњак за туристички и хотелијерски менаџмент професор Филип Ђоковић.

Међутим, како је навео, инфлација и раст трошкова смањују реални финансијски ефекат овог пораста, па се прави утицај на приходе може тек процијенити након објаве статистичких података за јул и август.

– Ова сезона у Црној Гори јесте релативно успјешна, због израженијег туристичког промета у односу на претходне двије године, остварен је пораст у броју ноћења и броју долазака. Међутим, инфлација и раст трошкова смањују реални финансијски ефекат овог пораста, тако да аутоматски то не значи да је и више зарађено – навео је Ђоковић.

Он није сагласан са оцјенама да је ова сезона прекретница кад је у питању промјена дестинације одакле нам долазе гости, али истиче да ће увођење виза од 1. новембра за грађане Русије, Турске, Кине, Азербејџана и Бјелорусије сигурно утицати на значајнију измјену емитентних тржишта.

– То је мач са двије оштрице, јер у веома кратком року се тотално одричете тржишта са којег сте генерисали 40, 50 одсто комплетног тржишта – рекао је Ђоковић.

Наводи да јесте евидентан пораст гостију из западних земаља, и констатује да је Црна Гора ухватила посљедњи воз за она интересантна тржишта попут руског.

– Искориштен је посљедњи моменат геополитичких нестабилних околности, у којима се дио транзита преусмјерио у Црну Гору – истакао је за "Дан" декан Факултета организационих студија "Едука" Универзитета Привредна академија.

Међутим, упозорава да ће транзиција емитивног тржишта са до сада доминантног руског тржишта на западно трајати сигурно три до четири године.

Наглашавајући да су гости са Запада углавном заинтересовани за хотелски смјештај, Ђоковић је казао да ће то заправо бити у наредним годинама највећи изазов за црногорски туризам. Јер је однос хотелског и приватног смјештаја у великој несразмјери.

– Проблем остаје неповољан однос између хотелског и приватног смјештаја, гд‌је велики дио приватног смјештаја није регистрован. Посебно у Улцињу, гд‌је се процјењује да је 60 до 70 одсто смјештаја нерегистровано. То отежава добијање прецизних података о посјећености и потрошњи, а неповољна структура се одражава на статистичке показатеље и на податке који су нам квалитетни, који су нам добри, неопходни за квалитетно доношење одлука – указао је Ђоковић.

Позитивна тенденција је, како сматра, повећана посјећеност у предсезони и постезони, што би требало да буде фокус за будуће развојне стратегије у туризму. Оријентисање на западног туристу је позитивно, али намеће озбиљне изазове кад је развој понуде у питању, истиче Ђоковић.

– Туристи из развијених земаља имају значајна средства за потрошњу, али ви треба да имате и развијену туристичку понуду како би они тај новац заиста потрошили. Ако неко дође са значајним буџетом, али нема гд‌је да га потроши осим на смјештај, евентуално неку услугу у дестинацији, онда нисте ништа значајно урадили. Дакле, за туристу из развијених земаља понуда мора да буде знатно развијенија. То вам показује искуство са микродестинација попут Тивта, Луштице, Портоновог, дијелова Котора – истакао је Ђоковић.

Према његовим ријечима, није довољно развијати само смјештајне капацитете већ треба развијати Црну Гору као једну дестинацију.

– А, то подразумијева велика инфраструктурна улагања, којима ће се превазићи саобраћајна презагушеност, али и улагања у водоводну и струјну мрежу, која може да буде веома проблемтична, посебно у шпицу сезоне, као што смо вид‌јели овог, али нажалост и претходних љета – подсјећа Ђоковић.

Иако за промјену емитивних тржишта и развој дестинације треба више од једне године, Ђоковић је констатовао да Црна Гора за почетак и сезону 2027. године мора да учини све да заврши започете инфраструктурне пројекте, као и да уведе нека видна побољшања, посебно када је транспорт у питању.

– Јер, слике са црногорских аеродрома нису биле пријатне. Такође, могле би да допринесу и висококвалитетне едукације, како би се, првенствено хотелски смјештај што прије преоријентисао на нова тржишта, јер другачије се комуницира са руским, а другачије са француским или њемачким гостима. На тај начин премостио би се јаз у квалитету услуге за потпуно нова или значајно другачија тржишта – закључио је Ђоковић.

Туристи мање путују у шпицу сезоне

Ђоковића није изненадио већи број гостију из региона. Објашњава да је то у складу са глобалним трендом да туристи све мање и краће путују у шпицевима сезоне.

То подразумијева да имате спремне капацитете већ у предсезони, што најчешће није случај са Црном Гором, чији су смјештајни капацитети углавном спремни за госте тек од јуна.

Каже да би владина подстицајна политика могла да утиче на промјену сезоналног режима у виду разних субвенција и пореских олакшица, да би се капацитети опособили за рад већ у априлу. На тај начин можете имаоце нелегалног смјештаја подстакнути да уђу у легалне токове.
– И онда ви заправо тако креирате дестинацију, говорим о Црној Гори, која би могла да живи шест мјесеци – закључио је Ђоковић.