Докић: Губици ће бити још већи увођењем виза Русима и Бјелорусима

Најављено увођење виза за држављане Русије, Бјелорусије, Турске, Кине и Саудијске Арабије од 1. новембра, као дио усклађивања црногорске визне политике са Европском унијом, могло би оставити озбиљне посљедице по домаћи туризам, који је једна од најважнијих привредних грана у земљи.

Како је за НИН оцијенио економски аналитичар Давор Докић, Црна Гора би могла да плати високу цијену европских интеграција, јер ће нове визне баријере додатно удаљити туристе са тржишта која су годинама била међу најзначајнијима.

Према подацима Монстата, током 2024. године у Црној Гори је остварено више од 2,6 милиона туристичких долазака и преко 15,5 милиона ноћења, при чему су страни туристи учествовали са више од 96 одсто укупног промета. Највише ноћења остварили су гости из Србије, са учешћем од 23,5 одсто, док су туристи из Русије били одмах иза њих са 18,3 одсто. 

У приватном смјештају руски туристи чинили су готово четвртину свих ноћења.
Подаци показују да су управо Србија и Русија годинама биле најважнија емитивна тржишта за црногорски туризам. Само током 2023. године из Русије је забиљежено око 246.000 долазака и више од 3,7 милиона ноћења, док је 2019. године, прије пандемије, Црну Гору посјетило чак 384.000 руских туриста. 

Истовремено, из Србије је те године дошло више од 400.000 гостију.
Докић упозорава да је одсуство руских туриста већ оставило велике посљедице по домаћу економију.

„Губитак руских туриста Црну Гору већ кошта око 500 милиона евра годишње, а сада ризикујемо да тај губитак буде још већи. Руски туристи су традиционално били међу највећим потрошачима и њихов повратак не може се лако надокнадити другим тржиштима“, казао је он.

Према његовим ријечима, очекивати да ће туристи из западне Европе у кратком року надомјестити руска тржишта није реално.

„За то су потребне године озбиљних инвестиција, снажне промотивне кампање и развој квалитетније туристичке понуде. То није процес који се може завршити преко ноћи“, истакао је Докић.

Посебну забринутост у туристичком сектору изазивају информације да би, након увођења виза турским држављанима, компанија Turkish Airlines могла да смањи број летова према Црној Гори. То би додатно погодило и долазак руских туриста, који већ неколико година, због обуставе директних летова, у највећем броју путују преко Истанбула и Београда.

Да се негативни трендови већ осјећају показују и подаци Централне банке Црне Горе, према којима су приходи од страних туриста у првих пет мјесеци ове године мањи за 6,2 одсто у односу на исти период прошле године. Туристички посленици упозоравају да се смањен број гостију не одражава само на хотеле и приватни смјештај, већ и на угоститељство, трговину, превоз и бројне друге дјелатности које зависе од туристичке сезоне.

С друге стране, Влада Црне Горе истиче да је увођење виза дио обавезе потпуног усклађивања визног режима са Европском унијом и један од услова за наставак европских интеграција и затварање преговарачког Поглавља 24.
Стручњаци, међутим, упозоравају да би одлука, иако политички важна, могла имати високу економску цијену, јер су управо руски и други туристи из земаља које ће убудуће морати да ваде визе годинама представљали један од главних ослонаца црногорског туризма.