Црногорски туризам већ деценијама представља кључну привредну грану, али је већ годинама суочен са низом изазова. О фискалним промјенама, проблемима са саобраћајем и недостатком инфраструктуре и утицају спољне политике на туризам разговарали смо са Давором Докићем, економским аналитичарем из Будве.
Једна од тема која је узбуркала туристичку индустрију јесте повећање ПДВ-а са 7 одсто на 15 одсто за угоститеље и хотелијере. Докић ову мјеру сматра контрапродуктивном јер угрожава пословање бројних хотела и туристичких објеката.
– Многи хотели су већ потписали уговоре за неколико година унапријед, а повећање ПДВ-а представља удар на њихово пословање. Ова мјера може довести до тога да поједини хотели заврше у губитку, док ће неки бити приморани да пређу у приватни смјештај. Већ имамо примјере гдје се хотелске собе преименују у приватни смјештај с више власника – упозорава Докић.
Истиче да држава мора пронаћи баланс између фискалних прихода и подршке туристичком сектору.
– Држава живи од пореза, али кључ је у мјери. Уколико је порез превисок, људи прелазе у сиву зону или одустају од пословања – додао је Докић.
Како би се избјегле негативне посљедице фискалних мјера, вјерује да је кључ у покретању инвестиционог циклуса. Један од приоритета види у валоризацији неискоришћених ресурса.
– Морамо хитно покренути велике пројекте, попут валоризације Буљарице. Инвестиције су једини начин да знатно повећамо БДП и обезбиједимо одрживост економије – изричит је Докић.
Један од потенцијалних проблема у наредним годинама може бити увођење виза за туристе из држава попут Русије и Кине, што би значајно утицало на туристичке токове. Докић подсјећа да је забрана летова из Москве већ проузроковала губитке.
Страни резиденти – прилика или пропуштена шанса?
Долазак страних држављана, посебно из Русије и Украјине, током претходних година знатно је допринио црногорском буџету. Докић сматра да је Црна Гора пропустила прилику да их боље интегрише.
– Ти људи су имали позитиван утицај на наш БДП – трошили су новац, куповали некретнине и плаћали порезе. Умјесто да их привучемо и инкорпорирамо у наше друштво, све смо препустили стихији – закључује Докић.
– Процјењује се да губимо око 500 милиона еура годишње због забране летова и санкција Русији. Црна Гора мора да води сопствену политику, јер је туризам наша најважнија грана. Надам се да ће увођење виза за руске туристе бити одложено или потпуно избјегнуто – каже Докић и као примјер наводи Турску, која своје интересе успјешно балансира с међународним обавезама.
Поред фискалних и политичких изазова, Докић указује и на инфраструктуру као кључни проблем црногорског туризма. Саобраћајне гужве, недостатак паркинг простора и проблем с одлагањем отпада негативно утичу на туристички доживљај.
– Морамо хитно градити саобраћајнице које ће растеретити Будву, попут заобилазнице Марковићи–Јаз. Проблем с паркинг мјестима траје годинама, а смеће је ове године преплавило град. Уколико не ријешимо ове проблеме, ризикујемо да туристи убудуће заобилазе Црну Гору – упозорава Докић.
Иако се туристичка сезона сада чини далеко, припреме за наредну годину морају почети одмах.
– Имамо времена да испегламо грешке из прошле године, али морамо кренути сада. Надам се да ће локалне власти озбиљно схватити проблем инфраструктуре и смећа – рекао је Докић.
Црногорски туризам суочава се с бројним изазовима, од фискалних притисака до инфраструктурних проблема и спољнополитичких утицаја. Ипак, уз правовремену припрему, улагање у инфраструктуру и паметно вођење политике, Црна Гора може не само превазићи ове препреке, већ и искористити свој пуни потенцијал као атрактивна туристичка дестинација.