Нико не мари што Црна Гора губи пола милијарде годишње због санкција Русији

Црна Гора већ годинама осјећа озбиљне посљедице одлуке да уведе санкције Русији, донијете ради усклађивања са спољном политиком Европске уније, а највећи терет пада на туризам и извоз вина, гране које су биле снажно ослоњене на руско тржиште.

Уз чињеницу да увођење санкција само по себи не смије бити проблематично, јер је то корак на нашем европском путу, забрињава то што нико никада није ни покушао да са Европском унијом постигне договор о евентуалном обештећењу, или проналажењу механизама који би ублажили штету која настаје услед ембарга Русији.

Економски аналитичар Давор Докић истиче да овогодишња туристичка сезона није испунила очекивања, а да је главни узрок драстично мањи број руских туриста.

– Ситуацију додатно компликује и чињеница да је забрана летова из Русије и даље на снази. Због тога, и прекида извоза неких наших производа, као што су вина "Плантажа", губимо цирка 500 милиона еура годишње. Нисмо успјели да надомјестимо руско тржиште другим туристичким тржиштима. Због свега тога, сада смо ту гд‌је смо. За идућу сезону морамо да се припремимо и створимо услове за бољу сезону од ове – наглашава Докић.

Да ће штете од увођења санкција бити велике упозоравао је и бивши министар финансија Александар Дамјановић, који је подсјећао да је Русија била један од највећих економских партнера Црне Горе и да се посљедице увођења санкција неминовно морају осјетити.

– Увођење санкција Русији разнијело је црногорски туризам – казао је Дамјановић на А плус ТВ.

На другој страни, унутар Европске уније било је случајева да су државе попут Словачке и Мађарске добиле компензацију за губитке изазване санкцијама. Управо зато је "Дан" надлежним институцијама упутио питања – да ли је Црна Гора тражила одштету и постоје ли механизми којима би се она могла добити.

Шта су тражиле Словачка и Мађарска?

Словачка је од Европске уније захтијевала јасне гаранције да санкције Русији неће угрозити њену енергетску безбједност. Премијер Роберт Фицо инсистирао је на заштити од поскупљења гаса, правној сигурности у случају раскида дугорочних уговора са "Гаспромом" и финансијској и техничкој помоћи за диверсификацију извора енергије. Тражили су и механизам за проглашење енергетске кризе који би им омогућио одлагање примјене санкција. Тек након што је добила писане гаранције Европске комисије, Словачка је повукла вето на нови пакет мјера. Мађарска је, с друге стране, више пута наглашавала да санкције наносе огромну штету њеној привреди. Премијер Виктор Орбан процијенио је губитке на чак 19 милијарди еура, али, и поред тога, Будимпешта није формално тражила компензацију од Брисела, већ је само политички указивала на терет који трпи.

Из Министарства вањских послова одговорили су нам да тај ресор нема надлежност у вези са овом темом и да је ријеч о послу другог министарства. С друге стране, из Министарства европских послова стигао нам је потпуно супротан став – наведено је да су поменута питања у искључивој надлежности Министарства вањских послова.

Колико су Црну Гору коштале санкције Русији?

Тако се испоставља да, иако су губици све већи и мјере се стотинама милиона еура, ниједна институција у Црној Гори није преузела обавезу да питање надокнаде покрене пред Европском унијом. Док ресори пребацују питање надлежности један на други, све је извјесније да ће Црна Гора и наредних сезона сама подносити терет санкција, без икакве подршке или компензације са стране.

(ДАН)