Герасимова: Страни капитал одлази тамо гдје га не понижавају бирократијом
Страни угоститељи у Црној Гори, због ригорозних контрола, које су често и неразумљиве и неоправдане, неријетко одустају од улагања, док држава остаје без милионских прихода, казала је за „Дан“ извршна директорка компаније NAVUS NAVUS, Наталија Герасимова.
Она сумња да су поједине контроле намјерно усмјерене ка томе да обесхрабре стране инвеститоре, те наводи да инспекцијски поступци често немају јасно упориште у прописима.
„Црна Гора улази у још једну туристичку сезону. То је вријеме када ресторани, продавнице, хотели и услужне дјелатности треба да се припремају за рад, примају госте, зарађују, исплаћују плате и пуне буџет. Али, заједно са сезоном, почиње и друго кретање – бескрајне контроле“, истиче Герасимова.
Према њеним ријечима, инспектори различитих служби долазе у комерцијалне објекте један за другим, а стиче се утисак да циљ није помоћ привреди да послује законито, већ проналажење основа за кажњавање.
„Дешава се и потпуни апсурд: један инспектор изађе, а за десет минута дође други из истог система и пронађе нови разлог за санкцију. Тако држава престаје да буде арбитар и почиње да личи на ловца, а бизнис, умјесто партнера економије, постаје плијен“, оцјењује она.
Осам ресторана мање, 2,8 милиона евра изгубљених инвестиција
Герасимова наводи да је један озбиљан страни инвеститор планирао да у Црној Гори отвори дванаест ресторана свјетски познатог бренда, од чега су четири већ отворена.
„Сваки објекат значи око 350 хиљада евра инвестиције – адаптацију простора, опрему, пројектовање, закуп, радна мјеста, добављаче, порезе и доприносе. Међутим, стална, међусобно противрјечна и често недовољно образложена поступања различитих служби промијенила су планове инвеститора. Још осам ресторана неће бити отворено.“
Она додаје да то значи приближно 2,8 милиона евра инвестиција које неће бити уложене, као и нова радна мјеста која неће бити отворена.
„То су закупнине које нико неће платити, добављачи који неће добити наруџбине, порези и доприноси који неће ући у буџет. И управо ту ово престаје да буде питање странаца. Ово постаје питање грађана Црне Горе“, поручила је.
Административни лавиринт и изгубљено повјерење
Као кључан проблем наводи случај дозволе за рекламу, гдје је захтјев за продужење поднијет на вријеме, али рјешење није издато, док је друга служба у међувремену казнила привредника због недостатка документа који прва није издала.
„То није ред. То је административни лавиринт у којем Минотаур носи печат инспекције“, казала је Герасимова.
Она наглашава да нико не тражи посебан третман за странце, већ јасна, разумљива и иста правила за све.
„Инвеститор може да воли земљу, али није дужан да трпи хаос. Може да поштује законе, али не смије бити приморан да их погађа као загонетке Сфинге. Може да плаћа порезе, али неће улагати милионе тамо гдје се свака дозвола претвара у лутрију.“
Црна Гора има потенцијал, али треба сервисну државу
Герасимова сматра да Црна Гора има огромне предности – море, планине, климу, европску перспективу, географски положај и снажну туристичку привлачност – али да љепота сама по себи није довољна.
„Инвестициона клима не ствара се рекламним спотовима и слоганима. Она се ствара у канцеларијама секретаријата, за столом инспектора, у роковима издавања дозвола, у тону службеника и у јасноћи процедуре.“
Она поручује да страни инвеститори не траже привилегије, већ јасноћу, предвидљивост и поштовање закона.
Јер, како закључује, када инвеститор оде, он не односи само свој новац. Он односи дио будућности која је могла остати овдје.
