Црногорски туризам налази се на још једној озбиљној прекретници. Иако званични подаци често приказују оптимистичне трендове, стварно стање на терену, као и анализа структуре гостију, указују на дубоке и дуготрајне системске проблеме које држава није успјела да ријеши ни након више година глобалних геополитичких потреса.
Економски аналитичар Давор Докић упозорава да се губитак традиционалних тржишта и даље снажно осјећа, док је адекватна замјена за њих изостала, прије свега због пасивне и недовољно агресивне маркетиншке стратегије.
Како је Докић казао за „ДАН“, црногорски туризам већ пету годину функционише без кључних источних тржишта, што има драматичне финансијске посљедице.
„Ми већ ево пету годину функционишемо без ових тржишта, осим израелског, које је у порасту. С обзиром да је прекинут рат у Ирану, а надамо се и трајном миру, Израелци ће опет доћи у Црну Гору. Ипак, без руских туриста остајемо без 500 милиона евра прихода, а то је веома тешко надокнадити са других тржишта“, истиче Докић.
Он наглашава да су друга тржишта недовољно „нападнута“, односно да је изостао снажан маркетиншки наступ.
„Друга тржишта су веома скромно ‘нападнута’, тако да се надамо да ће остати ова веза са Јерменијом, јер нам је то једина шанса за такозвано источно тржиште. То значи да ће сезона бити на нивоу прошлогодишње“, каже Докић.
Алтернативе постоје, али нијесу довољне
Губитак источног тржишта оставио је највеће посљедице у приватном смјештају и ванпансионској потрошњи, што директно погађа локалну економију и мале издаваоце.
Као потенцијалне алтернативе издвајају се Израел и Јерменија. Туристи из Израела показали су се као платежно способни гости, са израженим интересовањем за сјевер Црне Горе, али и за специфичне облике туризма, укључујући и коцкарски туризам.
Ипак, чак и у најбољем сценарију, ова тржишта не могу надомјестити губитак од 500 милиона евра који је настао одсуством руских туриста.
Докић посебно истиче потребу за озбиљнијим наступом на тржиштима Пољске, Чешке и балтичких земаља, која су већ показала значајан потенцијал раста, али нијесу довољно искоришћена.
Боља авио-повезаност – шанса која мора бити искоришћена
Један од ријетких позитивних помака уочи сезоне 2026. године јесте побољшање авио-доступности. Нови договор са Wizz Air доноси већи број летова и стабилизацију линија из кључних европских центара.
Очекује се да ће већи број летова ка Подгорици и Тивту допринијети бољој доступности дестинације и снижавању цијена авио-карата, које су у претходним годинама често представљале озбиљну препреку за долазак туриста из западне и централне Европе.
Међутим, изазов остаје инфраструктура, јер се аеродроми морају прилагодити повећаном приливу путника како би се избјегли колапси и незадовољство гостију у шпицу сезоне.
Високе цијене и слаба инфраструктура – кључни проблеми
Поред губитка тржишта, црногорски туризам оптерећен је и унутрашњим слабостима. Цијене у ресторанима и хотелима у појединим приморским градовима већ су достигле, па и премашиле, ниво европских метропола.
С друге стране, квалитет услуге и инфраструктура не прате тај раст. Саобраћајне гужве, проблеми са водоснабдијевањем и управљањем отпадом остају хронични проблеми.
Додатни изазов представља промјена структуре гостију. Док су туристи са Истока раније показивали већу толеранцију према инфраструктурним недостацима, гости са Запада имају знатно строже критеријуме и не прихватају компромис између цијене и квалитета.
Сезона неизвјесности и борбе
Све анализе указују да ће туристичка сезона 2026. године бити слична прошлогодишњој – неизвјесна и захтјевна, са борбом за сваког госта.
Иако постоје одређене шансе кроз нова тржишта и бољу авио-повезаност, без озбиљне стратегије, агресивнијег наступа на европском тржишту и рјешавања кључних инфраструктурних проблема, тешко је очекивати брз опоравак.
Губитак од 500 милиона евра остаје тежак терет који црногорски туризам још увијек није успио да надокнади.
Црна Гора мора јасно да разумије да туризам више није само „сунце и море“, већ озбиљна економска битка у којој побјеђују само они који имају стратегију, инфраструктуру и јасну визију развоја.