"Хватати змију туђом руком" – нова књига у издању "Неказаног"
Међународно удружење књижевних стваралаца и умјетника Неказано поводом педесет (50) година од објављивања прве пјесме у сарајевском „Ослобођењу“ код уредника Душка Трифуновића (1974.) и четрдесет (40) година од изласка прве књиге 'Понављати градиво' (1984.) пјесника Војина Тривуновића објавило је његову нову књигу под називом „Хватати змију туђом руком“.
Аутор је књигу посветио својој породици, а по његовим ријечима: 'У њој се налази грађа, сва од тесаних ријечи и очевих таслака од јаворовог дрвета за израду разних алатки, а које није стигао да обради. У туграђу тесану брадвином црв се неће моћи тако лако да завуче. Посебну пређу замотала је и мајка у клубак успомена с вјечним питањем, да ли ће хватач конца ухватити крај?'
Ово је његова шеста књига коју објављује Неказано. Прије ње, Неказано је објавило његове књиге: 'Бомбе и упаљачи', 'Читач трагова', 'О лову на тетријеба', 'Пролетери свих земаља разиђите се', 'Вршај', 'Читачи трагова'.
Рецензенти ове по свему сјајне и посебне књиге су: Слободан Ристовић, Слободан Б. Ђуровић, Милош Бојиновић и Ранко Прерадовић, који су својим критикама обележили оба пјесникова јубилеја.
„Војин је изузетан пјесник. Човјек изузетног животног и пјесничког искуства с којим уживам да причам уз кафу, када нам се укаже прилика. Увијек послије таквих сусрета останем богатији јер се наслушам мудрих ријечи и савјета. Лично сам задовољан што нас је Војин одабрао да будемо његов издавач и ове јубиларне и заиста вриједне књиге. Са овим се наша сарадња неће завршити. Напротив, идемо у нове књижевне авантуре.“ - ријечи су Лабуда Н. Лончара, уредника овог издања.
Рекли смо да ово издање има четири рецензента, али смо за ову прилику издвојили рецензије из пера сјајног пјесника Слободана Ристовића: „Зидати кућу рушевинама и песму ожиљцима, има ли веће храбрости и муке. Кошмарам по песмама Војина Тривуновића, раскопавајући се. Застанем, да смирим шкргуте, да их нотирам у убоје, па ми бљуну речи: Поезија је трн под џигерицом ружом намирисана. Сви су мученици род, као што је и камење, бачена обућа и ласте под крововима, пустолине на трну и глеђ женских колена. На те мисли ме нукају речи. Песник није ничија случајност, песник је намера и намена човеку. И одмах на почетку, после четири песме, ударим шаком о астал, ко некад рудари карбитушом, и велим: Таман су четири горке песме за пет страна света, да буду књига. А она је свет за себе. Песник Тривуновић је искован од промрзлог гвожђа који се кали међу зубима, ватром са згаришта која се цео век носи у недрима, да се нађе кући, коју рат или навика сруши. Србима су чуваркуће под прагом и на кључу негви, оне су му семе за врбе. Оне врбе којима се закити глава, коју ждрака љуља на грани. У торбама су само ћаге и пусуле, те по који лист тапије, цедуља за депешу 'заливене о задушницама, кишом из ведрог неба'."
*
Војин Тривуновић, рођен је 10. октобра 1956.године у Рудићима (Халапић) код Гламоча. Врло рано почео је да објављује пјесме у новинама и часописима.„Мале новине“ из Сарајева су га наградиле за поезију(1970). То му је најдража награда.Прву пјесму за одрасле објавио је у сарајевском„Ослобођењу“ (1974). Још као студент у Новом Садубиран је у Круг најталентованијих младих пјесника(1977).Поред књижевног бавио се и новинарскимрадом. У Новом Саду је био стални сарадник „Гласаомладине и члан Књижевног клуба Културног центра„Радивој Ћирпанов“ и Књижевног клуба при „Трибинимладих“. Уређивао је и Билтен књижевног клуба при
„Трибини младих“ у Новом Саду.По доласку у Бањалуку почео је да објављује у „Гласу“,а писао је и у „Ослобођењу“, „Независним новинама“, ауређивао је и сатирични додатак „Патка“.
Био је директор и главни уредник „Крајишких новина“Уређивао је новине „Империјал мач“ и „Коло“ као исатирични лист „Јазавац“.Био је и потпредсједник Управног одбора Новинско –графичког и издавачког предузећа „Глас Српске“ уБањалуци.Прву књигу објавио је 1984. године. До сада су му изашле књиге: „Понављати градиво“ (пјесме), „Рамза главу“ (афоризми), „Од ентитета до блентитета“(сатира), „Глуво коло“ (пјесме), „Кроз иглене уши“(пјесме), „Тропрсташ“ (роман), „На посљедњој линији обмане“ (пјесме), „Огледало и слијепац“ (пјесме),„Пролетери свих земаља разиђите се“/ Прилози за критику политичке економије друштва у транзицији/(пјесме – економија), „Пјесме“ (на Есперанто језику, заједно са Стевком Козић Прерадовић и Ранком Прерадовићем), „Ћоркан“ (пјесме), „Град је спустиокапке“ (изабране пјесме, заједно са ДушкомПоповићем), „Пелене и завоји“ (афоризми), „Читачи трагова“ (изабране пјесме), „Ако Босна пресуши, гђе ћемо се утопити“ (афоризми), „Цједило“ (пјесме),„Човјек у саксији“ (афоризми), „Изгон“ (пјесме), „О лову на тетријеба“ (пјесме), „Расклоп“ (пјесме), „Опкољено коло“ (пјесме). Приредио је и књигу “Пјесме Крајине и Украјине”. Поводом четрдесет пет година од објављивања прве озбиљне пјесме за одрасле у сарајевском „Ослобођењу“ и тридесет пет година од објављивања прве књиге издао је одабране радова у четири књиге (2020): „Читачи трагова“ (пјесме), „Прилози за критику политичке економије друштва у транзицији“ (пјесме-економија), „Бомбе и упаљачи“ (афоризми) и „Вршај“ (пјесме).
У част 180 – годишњице појаве Првог српског буквара Вука Караџића, приредио је и објавио (2007)
фототипско издање. Природио је и објавио избор из поезије бањалучких пјесникиња „Бањалучке ПоетОне“ (2019). Добитник је више награда, између осталих: „Малих новина“ Сарајево, за поезију (1970), „Умовање здравог разума“ (2006) Књижевне заједнице „Васо Пелагић“ Бањалука, „Еуридикина повеља“, Међународних песничких сусрета „Орфеј на Дунаву“, Костолац, (2022), “Плакета”, Међународни песнички сусрети “Орфеј на Дунаву”, Костолац, (2023), „Златна струна“, Међународни песнички сусрети „Смедеревска песничка јесен“, Смедерево (2023), “Гајков пјеснички шешир”, Модрича (2024). Радови су му превођени на стране језике. Уврштени су у неколико антологија поезије и афоризама. Члан је Удружења књижевника Републике Српске, Удружења књижевника Србије и Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника Неказано. Бави се и издаваштвом. По образовању, дипломирани економиста. Предсједник је Градске организације Црвеног крста Бањалука
Живи у Бањалуци.
