Дупли аршини Брисела

Из Европске уније, истина не официјелно, али из уста појединих стручњака све чешће стижу упозорења да улагања Кине у балканске и источноевропске земље чини такозвани "корозивни капитал", као и да се иза њих крије политички план.

Из Европске уније, истина не официјелно, али из уста појединих стручњака све чешће стижу упозорења да улагања Кине у балканске и источноевропске земље чини такозвани "корозивни капитал", као и да се иза њих крије политички план.

У анализама се иде толико далеко да многи из ЕУ тврде да су кинеска улагања по дефиницији корумпирана, са отровним утицајем на тек формално демократске земље. Други су мање увјерени да кинеска улагања представљају стварну пријетњу. Чланице ЕУ у источној Европи стоје на раскрсници у односима са Пекингом и Бриселом, а у још тежој ситуацију су државе кандидати за улазак у ЕУ, као што је Црна Гора.
Министарка саобраћаја Маја Вукићевић саопштила је прије неколико дана да се на тендер за градњу друге дионице ауто-пута пријавило осам компанија из Кине, Турске и Азербејџана, међу којима је и кинеска компанија ЦРБЦ која је изградила прву дионицу.

Истиче да су четири компаније у ужем кругу за градњу ауто-пута.

– Тендер се обавља по правилима ЕБРД-а који ће финансирати пројекат, а ко ће бити изабран зависи од тендерских услова – казала је Вукићевић објаснивши да је дио новца обезбијеђен кредитом из ЕУ и буџета.

На другој страни, финансијски аналитичар Олег Филиповић каже да из угла Европске уније, било који други капитал, осим из САД и ЕУ, представља у најмању руку некакав знак упозорења, из простог разлога што сви форсирају своје компаније.

– Чланице ЕУ апсолутно морају форсирати компаније из ЕУ и апсолутно су сви закони тако конципирани. Врло ријетко ћемо видјети директан улаз кинеског, или раније руског капитала у неки од већих пројеката или куповину акција од њихових већих компанија – рекао је Филиповић за "Дан".

Подсјећа да је једини већи уплив кинеског капитала било преузимање одређеног броја акција Ај-Б-Ема у САД и то је, како каже, изазвало поприлично велики бунт.
– Чак су тада донијети и неки нови закони да би се лимитирао утицај кинеског капитала – саопштио је Филиповић.

Истина, у овој години већина руских компанија суочава се са озбиљним ограничењима у ЕУ због санкција уведених као одговор на инвазију на Украјину. Многи руски пројекти су или потпуно прекинути или знатно ограничени.
Међутим, сектор нуклеарне енергије је изузетак. Руска државна компанија Росатом и даље послује у ЕУ, обезбјеђујући значајан дио нуклеарног горива, јер ЕУ зависи од руских производа у овој области. У 2023. години вриједност извоза руских производа из нуклеарног сектора према ЕУ износила је преко милијарду еура.

Овај сектор није подвргнут потпуним санкцијама због његове критичне важности за енергетску сигурност неколико држава чланица ЕУ.
За разлику од руских, кинеске компаније раде на великим инфраструктурним пројектима у ЕУ, посебно у областима транспорта, енергетике и технологије. У последњих неколико година, кинеске инвестиције су знатно порасле, што је дио ширег економског и геополитичког настојања Кине да повећа свој утицај кроз иницијативу "Појас и пут".Неки од највећих кинеских пројеката у ЕУ укључују грчку луку Пиреј, гдје је једна кинеска компанија преузела већински удио тој компанији, која је сада једна од најпрометнијих лука на Медитерану.

Ту су жељезничке везе Мађарска–Србија, гдје кинеске компаније учествују у модернизацији жељезничке пруге између Будимпеште и Београда. Један од највећих подухвата су ауто-путеви и мостови у Хрватској. Изграђен је Пељешки мост, који повезује југ Хрватске са остатком земље, а финансиран је дијелом средствима Европске уније.
Кинеске компаније су такође присутне у енергетском сектору у Италији. На примјер, кинеска компанија купила је удио у италијанској електроенергетској компанији, која управља кључном инфраструктуром у електроенергетском сектору.
Кинеске компаније, као што су Хуавеј ЗТЕ, такође играју кључну улогу у изградњи 5Г мрежа у неким европским земљама, иако се то суочава са политичким и безбејдносним препрекама. Многе земље ЕУ су опрезне у вези са коришћењем кинеске технологије у критичној инфраструктури због забринутости за националну безбједност.

Из свега овога можемо закључити да кинеске компаније активно учествују у кључним инфраструктурним пројектима у Европској унији, посебно у секторима транспорта, енергетике и телекомуникација. Ови пројекти су често дио ширег стратешког циља Кине да унаприједи трговинске и економске везе са Европом, али изазивају и политичке дискусије унутар ЕУ због геополитичких импликација кинеског утицаја.

Олег Филиповић сматра да и Црна Гора треба тако да ради и да, на примјер, санкције које је увела Русији и однос са инвеститорима из Кине прилагоди себи.

– Ми смо мало тржиште. Нажалост, уз то смо и тржиште без икакве идеје како да привуче стране инвеститоре. Сада је једини начин што компаније долазе код нас, не да инвестирају, него да граде инфраструктуру и узму новац. Ми треба да слиједимо наш интерес. Капитал нема име и презиме, и нема везе да ли је из Русије или Кине, ми још увијек нисмо земља ЕУ... Европске компаније не показују неко велико интересовање. Руски капитал не можемо да користимо јер пратимо вањску политику Европске уније. То је јасно, и донекле нормално, али, са друге стране, политика се зове политиком како бисмо могли избалансирати и на одређени начин успоставити неке односе како бисмо могли користити и ту врсту капитала. Капитал нема границе и он се константно креће, са једним јединим циљем, то је остваривање профита. Ми као мала земља, неинтересантна за оне највеће инвеститоре, морамо да тражимо своје мјесто под економским сунцем на начин да бирамо најбољи капитал, по најбољим цијенама, у овом моменту, ма одакле он долазио ако није прљав – каже Филиповић.