Саудијска Арабија пријети Г7 у случају да се заплијени руска имовина

Саудијска Арабија је приватно „наговијестила“ да би могла да прода неки европски дуг ако земље Г7 (Велика Британија, Њемачка, Италија, САД, Француска, Јапан и Канада) одлуче да конфискују скоро 300 милијарди долара замрзнуте руске имовине, преноси "Блумберг".

Према ријечима саговорника агенције, Министарство финансија Краљевине је неким земљама Г7 изразило неслагање са идејом да се руска средства користе за помоћ Украјини, а један од извора је то описао као прикривену пријетњу.

"Саудијци су посебно споменули дугове које је издао француски трезор" - цитира Блумберг два извора.

Истовремено, саудијско министарство спољних послова је агенцији саопштило да таквих пријетњи није било.

"Наши односи са Г7 и другим земљама засновани су на међусобном поштовању и настављамо да разговарамо о свим питањима која доприносе глобалном расту и повећању стабилности међународног финансијског система" - истакли су у Министарству.

Како напомиње "Блумберг", власништво краљевства у еурима и француским обвезницама могло би да износи десетине милијарди, али ти износи нису довољно велики да би направили „велику разлику“ ако би били продати. Међутим, како наводи агенција, „наговјештаји” Ријада изазивају забринутост међу европским званичницима, јер би друге земље могле на крају да слиједе његов примјер.

Званично, Саудијска Арабија не открива број обвезница које је краљевство купило у западним земљама, међутим, према подацима Вашингтона за март, улагања краљевства у америчке трезорске обвезнице износила су 135,9 милијарди долара За поређење: према АГБИ, инвеститори из Земље Персијског залива посједују француску имовину у износу од 14 милијарди еура (15,1 милијарду долара). Само прошлог јуна, на Париском форуму, Француска и Саудијска Арабија потписале су инвестиционе споразуме вриједне 2,9 милијарди долара.

 Црна Гора замрзла један дио имовине руских држављана

У правној акцији 2022. године, у Црној Гори замрзнуте су 44 некретнине страних држављана, што је довело до реакције забринуте економске јавности.

Уредник портал "БизнисЦГ Предраг Зечевић каже да је закон о рестриктивним мјерама на основу којих држава замрзава приватну имовину страних држављана код нас није примјенљив и штети економским интересима Црне Горе.

"Спорни Закон о рестриктивним мјерама је преузет из европске легислативе крајем 2018. године, када није било говора о руској инвазији на Украјину, па је потпуно логично што није у црногорској пракси примјењив. Свима је јасно да Уставни суд мора што прије укинути два спорна члана јер то штети економским интересима Црне Горе" – каже Зечевић.

Да је у питању неуставна одлука Владе потврдио је раније и бивши предсједник Уставног суда Црне Горе и професор уставног права др Благота Митрић који каже да замрзавањем имовине руским држављанима, осим што је грубо погазила Устав, Влада направила опасан преседан, који може изазвати додатне компликације у нашем правном систему.

"Ријеч је о својинским правима, а то су основна људска права и ради се о опасном преседану. Одлука Владе Црне Горе да уведе санкције Русији и њеним држављанима није смјела да изазове замрзавање или блокирање имовине било којег појединца, без обзира на то што се налази на списку лица којима су уведене санкције" - каже Митрић.

Након почетка сукоба у Украјини, западне земље замрзле су средства руске централне банке у виду готовине и хартија од вриједности у вриједности од око 260 милијарди еура. Више од двије трећине њих налази се у белгијском еуроклиру. Руско Министарство финансија је 2022. године процијенило обим замрзнутих средстава на око 300 милијарди долара.

Западни лидери су у више наврата најављивали израду плана за конфискацију руске имовине, укључујући замрзнута средства Централне банке, као и иностране имовине Руса који су под санкцијама. Украјински предсједник Владимир Зеленски позвао је да се ова средства искористе за помоћ и обнову Украјине, коју је процијенио на више од трилиона долара.

Кремљ је упозорио да би евентуална конфискација руске имовине била „чврст ексер у будућем ковчегу” западне економије и „предмет правног поступка”. Министар финансија Антон Силуанов је обећао да ће одговорити реципрочним мјерама, напомињући да Русија има све могућности за то.

(ДАН)