Благота Баћо Митрић о Матији Бећковићу: „Он је један, као што је Његош био један“

Професор др Благота Баћо Митрић, некадашњи предсједник Уставног суда Црне Горе, правни експерт и интелектуалац,  у осврту објављеном на Фејсбуку подијелио је дубоко личну и емотивну рефлексију о пјеснику Матији Бећковићу, повезујући његову поезију, животну судбину и властиту породичну трагедију у снажно свједочанство о ријечи, болу и памћењу.

Митрић наводи да је, гледајући и слушајући Матију Бећковића на телевизији, запамтио двије реченице које, како каже, носе цијелу једну судбину:
„Кад је писао ‘Мајку Зорку’, често се заплакивао“, и другу, још снажнију — „кад је био младић, постао је старији од оца“.

Управо у тим реченицама, Митрић препознаје суштину пјесника и човјека, истичући да о Матији Бећковићу одавно мисли као о јединственој појави у култури овдашњих простора.

„За Матију тврдим одавно, откако сам прочитао ‘Рече ми један чојек’ и ‘Каже’, да је Матија наш други Његош“, написао је Митрић, подсјећајући и на Бећковићеву лирску, интимну страну, коју откривају стихови упућени супрузи:
„Толико те волим да сам постао љубоморан и на самог себе…“

Овај осврт професор Митрић не задржава само у пољу књижевне анализе, већ га прожима личним искуством и породичним памћењем. Присјећа се приче своје мајке, која му је говорила како јој је у крилу умро једанаестогодишњи син, њено прво дијете, и то, како наводи, „гласом као да се то десило неком другом“. Тај мотив мајчиног бола повезује са властитим писањем, истичући да је, док је у роману „Над тајном“ описивао ту причу, плакао без могућности да сузе заустави.

Посебну симболику Митрић налази у проласку времена и насљеђу очева, наводећи да је, након што је „прегрмио још једну новогодишњу ноћ“, постао „тачно десет година старији од свог оца“ — реченица која снажно одјекује уз ону Бећковићеву о младости која прерано остари.

Овај лични запис завршава анегдотом са унуком, који га је питао: „Који Матија, ђеде?“

Митрићев одговор био је једноставан и коначан:
„Онај један, као што је Његош био један.“
Како додаје, унук је разумио. „На ђеда је“, закључује Митрић.

Овај осврт професора др Благоте Баћа Митрића представља ријетко свједочанство у којем се сусрећу књижевност, живот и историјска свијест, а Матија Бећковић се, кроз ријеч једног од најугледнијих правника у Црној Гори и региону, потврђује као пјесник који превазилази вријеме — „један“, као што су то били само највећи.