Црна Гора као сезонска држава: Три мјесеца зараде, девет мјесеци празних кревета
Црна Гора и даље функционише као изразито сезонска туристичка дестинација, без обзира на оптимистичне поруке које се сваке године понављају уочи и током љетње сезоне.
У пракси, највећи дио прихода остварује се у кратком периоду – током јула и августа – док се остатак године своди на борбу за опстанак великог дијела туристичке привреде. Туризам, који се често представља као стабилан ослонац економије, остаје крхак и крајње зависан од неколико седмица добре посјећености.
На тај проблем је синоћ, поводом туристичке Нове године, указао и Жарко Радуловић, један од најискуснијих хотелијера у Црној Гори. Говорећи о стању у туризму, Радуловић је поручио да се кључни проблем не мијења годинама – сезона се не продужава, а систем се и даље ослања на кратки љетњи максимум.
– Ми и даље живимо од два до три мјесеца добре сезоне. Све остало је борба. Без озбиљног продужења сезоне нема стабилног туризма - поручио је Радуловић, наглашавајући да ни празнични периоди и појединачни добри резултати не могу замијенити дугорочну стратегију.
Такав модел чини црногорски туризам изузетно рањивим. Држава која највећи дио туристичког прихода остварује у кратком временском интервалу нема простора за погрешне процјене, нити луксуз да игнорише одлуке које утичу на структуру гостију, посебно оних који долазе ван главног шпица сезоне.
У том контексту, питање увођења виза руским држављанима добија додатну тежину. Према званичним подацима Монстата за претходну годину, туристи из Русије чинили су око 18 одсто укупног броја ноћења у Црној Гори, што значи неколико милиона ноћења годишње. Ријеч је о једном од најзначајнијих емитивних тржишта, посебно важном за приватни смјештај и дуже боравке ван јула и августа.
Иако комплетни годишњи подаци за 2025. још нијесу објављени по структури земаља, расположиве анализе указују на јасан тренд пада. Према анализама туристичког промета у првим мјесецима 2025. године, руски држављани су у првом тромјесечју остварили више од 115 хиљада ноћења мање него у истом периоду претходне године, што указује на слабљење тог тржишта већ на почетку године, нарочито у вансезонском периоду.
На потребу опреза у вођењу визне политике раније је за Дан упозорио и финансијски аналитичар Олег Филиповић, коментаришући увођење виза. Он је тада истакао да се визна политика не смије доносити одвојено од економских интереса земље и да свака административна препрека има директан утицај на туристички промет, посебно у државама које снажно зависе од туризма.
Филиповић је упозорио да туристичке дестинације морају пажљиво вагати ефекте визних режима, јер се пад долазака и ноћења врло брзо прелива на приходе приватног сектора, угоститељства и пратећих дјелатности, док се посљедице осјећају много дуже него што траје сама одлука.
Искуство са увођењем виза за Турску показало је да тржиште реагује брзо, а индивидуални гости – који нијесу везани за организоване аранжмане – први мијењају дестинације. Управо је ријеч о профилу туриста који је за Црну Гору најважнији у предсезони и постсезони.
У случају Русије, потенцијални ефекти могу бити још израженији. Ријеч је о гостима који су годинама попуњавали приватни смјештај у априлу, мају, септембру и октобру, боравили дуже и одржавали потрошњу у периодима када је велики дио капацитета празан. Њихов изостанак не би се равномјерно распоредио, већ би највише погодио приватне издаваоце, мале угоститеље и средине које немају могућност да у два љетња мјесеца надокнаде губитке цијеле године.
Често се као одговор нуди теза да ће једно тржиште бити замијењено другим, али пракса показује да такви процеси трају годинама и захтијевају јасну стратегију, улагања и озбиљну промоцију. Пад броја ноћења, са друге стране, осјети се готово одмах.
Суштински проблем, међутим, није само у једном тржишту или једној одлуци. Проблем је у моделу развоја који Црну Гору већ деценијама држи заробљену између три мјесеца зараде и девет мјесеци празних кревета. Све док се сезона стварно не продужи и док туризам не постане стабилна дјелатност током већег дијела године, свака нова административна препрека додатно ће оголити слабости система које се предуго прикривају оптимистичним саопштењима и краткорочним статистикама.
