Филиповић: Црна Гора мора тражити компензацију од ЕУ због губитака од визног режима
Црна Гора мора хитно отворити преговоре са Европском унијом о финансијској компензацији и покривању губитака који ће настати увођењем визног режима за држављане Русије и Турске, сматра финансијски аналитичар Олег Филиповић.
Док Брисел убира политичке поене спровођењем санкција, црногорска економија се припрема за озбиљан удар, због чега држава не смије пасивно прихватати све директиве које наносе директну штету нашем туризму и инвестиционом амбијенту.
Увођење виза након овогодишње љетње сезоне за два кључна тржишта, Русију и Турску, највише ће погодити туризам као носећу грану привреде, каже Филиповић у разговору за „Дан“.
„Руси и Турци су посебно важни за одрживост туризма ван шпица сезоне. Увођење виза директно ће утицати на пад потражње, што ће се ланчано одразити и на тржиште некретнина. Мање интересовање за куповину станова значи и мање новца у оптицају, што је луксуз који наша економија не може себи да приушти“, упозорава Филиповић.
Он је указао да ће се негативни ефекти осјетити и у авио-саобраћају, чиме Црна Гора губи на конкурентности, док ће пратеће услужне дјелатности претрпјети индиректне, али дубоке губитке.
„Више је него јасно да због увођења виза економски највише губи Црна Гора. За Турску и Русију, као велике системе, овај губитак је статистички занемарљив, док је за нашу државу виталан. С друге стране, Европска унија од оваквог визног режима има искључиво политичку добит, без икаквог економског ризика по себе“, наглашава Филиповић.
Као једино логично рјешење у периоду док се не пронађу алтернативна тржишта, наш саговорник предлаже офанзивнији наступ према Бриселу.
„Да би се санирала штета и премостио период до проналажења нових тржишта, Црна Гора мора отворити разговоре са ЕУ ради покривања ових губитака. Ако се од нас тражи усклађивање са политичким одлукама, онда је праведно да се разговара и о економској санацији посљедица које те одлуке производе“, закључио је Филиповић.
Иначе, Црна Гора у туристичку 2026. годину улази са никад гласнијим најавама и пројекцијама које границе успјеха помјерају до самог плафона. Док се зима још увијек држи на сјеверним падинама, државна каса већ „сања“ прилив од невјероватних 1,6 милијарди еура, колико је зацртано као финални принос од гостопримства. Ипак, иза шминке званичних саопштења крије се стара стрепња: може ли црногорска инфраструктура да издржи терет сопствених амбиција?
Надлежни не шкртaре на оптимизму. Након што је претходна година показала да се Црна Гора полако опоравља од глобалних превирања, ова је зацртана као година коначног надмашивања рекорда из 2019. године. Пројектованих 15 милиона ноћења није само бројка, већ императив који се поставља пред посрнулу приморску саобраћајну мрежу.
Црна Гора се у 2026. години агресивно промовише као дестинација за свих 365 дана. Очекује се да нови хотелски капацитети на Колаšину 1450 и 1600 коначно оправдају огромна улагања и сјевер учине конкурентним Алпима, док се Приморје окреће пословном (MICE) туризму и елити која не пита за цијену у маринама попут Луштице и Порто Монтенегра.
Оно што ову годину издваја од претходних јесте озбиљно рачунање на „дигиталне номаде“. Процјене су да ће ова категорија гостију, која не зависи од сунца и мора, већ од квалитета интернета и мира, бити кључни фактор у пуњењу приватних смјештаја током прољећних и јесењих мјесеци.
Кина – нови талас који коче визе
Док Црна Гора тражи алтернативна тржишта, увођење виза погодиће и најбрже растућу групу туриста – Кинезе.
Након пандемије, број туриста из Кине у Црној Гори поново је у експанзији. Током 2024. и 2025. године забиљежен је повратак организованих група које Црну Гору посјећују у склопу балканских тура. Број долазака кинеских туриста прошле године скочио је за више од 50 одсто. Најављено увођење виза и за држављане НР Кине, у склопу потпуног усклађивања са визном политиком ЕУ, пријети да у потпуности заустави овај тренд управо у тренутку када су кинески туристи постали кључни за посјете националним парковима и сјеверу државе.
Ипак, у стварности се мора примијетити да су очекивања једно, а реалност друго. Два велика „али“ и ове године висе над сезоном. Хотелијери већ сада алармирају да су принуђени да кадар увозе са удаљених дестинација, јер домаћа радна снага одавно тражи срећу на јахтама и у ресторанима западне Европе. Булевари који се још увијек граде и путеви који тешко подносе и садашњи промет пријете да постану најгора антиреклама у јеку сезоне.
За разлику од ранијих деценија, у 2026. години од сјевера се очекује раст од чак 20 одсто. Рурална домаћинства и етно-села постају прави хитови за западноевропске туристе који бјеже од гужве. Питање је само да ли ће држава успјети да те госте доведе до катуна без ломљења точкова по макадамима, који су и даље чешћа појава него што бисмо жељели да признамо.
Црна Гора је своју „опкладу“ за 2026. годину поставила на висок износ. Да ли ће на крају године туристички посленици славити уз шампањац или ће извлачити поуке из још једног „саобраћајног и инфраструктурног инфаркта“, знаћемо већ када први велики крузери уплове у бококоторску луку и када авиони са сјевера Европе почну да слијећу на тиватску писту.
(ДАН)
