Казахстан заинтересован за Бар и црногорски туризам, али упозорава на проблем виза

Лука Бар могла би постати значајна карика у повезивању Казахстана са европским тржиштем, кроз претовар контејнера, складиштење робе и развој жељезничког транспорта. Казахстански инвеститори разматрају и могућност учешћа у модернизацији лучке инфраструктуре, док би увођење трајног визног режима могло да успори развој туристичких и пословних веза двије земље.

То је у интервјуу за „Дан“ казао Даулет Батрашев, амбасадор Казахстана у Хрватској, Црној Гори и Босни и Херцеговини, наглашавајући да постоји значајан неискоришћени простор за економску сарадњу.

Лука Бар као регионални логистички центар
Батрашев је објаснио да Казахстан настоји да прошири своје извозне правце, а да Бар, захваљујући географском положају и жељезничким везама, представља једну од могућих тачака за транспорт робе према Балкану и Европи.

Интересовање обухвата претовар контејнера, привремено складиштење робе и мултимодални транспорт, у оквиру ширег развоја Транскаспијског међународног транспортног правца, познатог као Средњи коридор.

Амбасадор је већ посјетио Луку Бар и разговарао са њеним руководством о могућем учешћу казахстанских компанија у модернизацији инфраструктуре и заједничким логистичким пројектима.

Казахстанска национална жељезничка компанија „Kazakhstan Temir Zholy“ спремна је да размотри сарадњу у контејнерском превозу и управљању транспортном инфраструктуром.

Посебно је разматрана могућност да се преко Бара претовара и складишти казахстанско жито, које би потом било дистрибуирано у Црној Гори и сусједним државама.

Ипак, конкретни пословни аранжмани зависиће од анализе транспортних трошкова, лучких тарифа, рокова испоруке и квалитета жељезничких веза.

Простор за инвестиције у туризам и привреду
Батрашев је подсјетио да је током септембарског сусрета са премијером Милојком Спајићем разговарано о инвестицијама у транспорт, пољопривреду, туризам, информационе технологије и вјештачку интелигенцију.

Иако су дипломатски односи двије државе успостављени прије 20 година, међусобна трговинска размјена на крају прошле године износила је свега 3,212 милиона долара.

У Казахстану тренутно послује 18 црногорских компанија, док се могућности нових улагања у Црну Гору још процјењују.

Посебно интересовање постоји за туристички сектор. У јуну је у Астани потписан меморандум о сарадњи између казахстанске туристичке организације и Националне туристичке организације Црне Горе.

Разговарано је и о улагањима у хотелску инфраструктуру у Будви, гдје Казахстан планира отварање почасног конзулата.

Могућности сарадње у области некретнина и енергетике тек треба детаљније размотрити.

Визни режим могао би да отежа долазак туриста
Амбасадор је упозорио да би увођење трајног визног режима за држављане Казахстана могло негативно да утиче на туристичке посјете, директне авионске линије и пословне контакте.

Сезонски безвизни режим истекао је 1. октобра, а током протекле сезоне компанија „Air Astana“ летјела је за Подгорицу два пута седмично из Астане и до четири пута из Алматија.

Батрашев је за „Дан“ нагласио да једноставнији услови путовања доприносе туристичком промету и олакшавају инвеститорима посјете и преговоре.

Питање виза покренуто је и у разговору са премијером Спајићем, уз разумијевање обавезе Црне Горе да своју визну политику усклађује са Европском унијом.

Казахстан нуди и прехрамбене производе
Осим транспортне сарадње, Казахстан је заинтересован за извоз житарица, месних и кондиторских производа у Црну Гору.

Ријеч је о земљи која годишње извози више од 13 милиона тона житарица и производа од житарица, док своје пољопривредне производе пласира у више од 70 држава.

Казахстанска страна већ је представила каталог производа црногорском Министарству пољопривреде, а Лука Бар могла би бити важна за њихово складиштење и даљу дистрибуцију.

Сарадња и у области дигитализације
Батрашев је указао и на напредак Казахстана у дигитализацији, наводећи да је више од 90 одсто државних услуга доступно путем интернета, а преко 80 одсто трансакција обавља се безготовински.

Казахстан планира да у наредне три године постане потпуно дигитална земља и заинтересован је за заједничке пројекте са Црном Гором у области електронске управе и вјештачке интелигенције.

Амбасадор је подсјетио и на снажан индустријски развој своје земље, гдје је током посљедњих седам година реализовано 1.226 индустријских пројеката, вриједних око 19,4 милијарде долара.

Најављена је и могућност званичне посјете премијера Спајића Казахстану, током које би се разговарало о конкретним економским споразумима и оснивању међувладине комисије за сарадњу.

Велика прилика за Бар, али тек слиједе конкретни договори
Интересовање Казахстана представља охрабрујући сигнал за будућност Луке Бар, која би, уз модернизацију капацитета и бољу жељезничку повезаност, могла добити значајнију улогу у међународним транспортним токовима.

Ипак, засад је ријеч о исказаном интересовању и разговорима, а не о уговореним инвестицијама.

Да би се ова прилика претворила у стварну економску корист, неопходно је да дипломатске најаве прате конкретни пословни договори, конкурентне лучке услуге и поуздана жељезничка инфраструктура. Тек тада би Лука Бар могла постати важнија капија за робу која из Азије стиже према европским тржиштима.