У нашим школама 7.343 страна ђака, највише Руса

У црногорским школама све је више ученика из иностранства, што доноси нову димензију у образовни систем и свакодневни живот младих. Искуства говоре да се дјеца из Русије и Украјине врло брзо прилагођавају, захваљујући језичкој блискости и сличним културним навикама.

Са ученицима који долазе из других, удаљенијих земаља, процес интеграције је нешто спорији, али се и они, уз подршку вршњака и наставника, ипак укључују у заједницу. Тако црногорске школе све више постају мјеста гдје се различитости природно спајају у заједнички простор учења и разумијевања, иако је за то потребно додатно ангажовање наставника и комплетног система образовања.

Из Министарства просвјете, науке и иновација (МПНИ) за "Дан" кажу да је до сада евидентирано да основне и средње школе похађају 7.343 страних држављана.

"Највише страних држављана који похађају основне и и средње школе имамо у Подгорици, Будви, Бару, Херцег Новом, Котору и Тивту. Страни држављани у највећем броју долазе из Русије, Србије, Украјине, Турске, Босне и Херцеговине и Албаније"  – наводе из МПНИ.

Напомињу да је Завод за школство израдио и доставио школама смјернице за укључивање ученика са других говорних подручја у образовно-васпитне установе у Црној Гори.Такође, Завод је израдио и Смјернице за вредновање и оцјењивање ученика са других говорних подручја у образовно-васпитним установама у Црној Гори, с обзиром на то да је као највећи изазов у раду истакнут проблем оцјењивања ученика. Протокол за посматрање дјеце са сметњама у развоју прилагођен је и имплементира се.

"У школама се реализује подршка учења нашег језика као нематерњег, према јавно важећем предметном програму, са два додатна часа седмично, који се финансирају из буџета Министарства просвјете, науке и иновација. У односу на њихове потребе, школе се, у складу са устаљеном праксом, обраћају министарству, које даје сагласност за организацију додатна два часа седмично. Све школе које препознају ову потребу, уз подршку МПНИ, у прилици су да реализују овај вид подршке" – истичу из МПНИ.

Додају да установе формирају тимове који континуирано пружају подршку ученицима и родитељима. Реализују се часови допунске и додатне наставе, слободних активности и дјеца се укључују активности у установама, што доприноси њиховој интеграцији са вршњацима.

Како су подсјетили, у складу са Општим законом о образовању и васпитању, странци којима је одобрен привремени или стални боравак у Црној Гори, као и странци који траже међународну заштиту, лица са одобреном међународном или привременом заштитом и лица без држављанства једнаки су у остваривању права на образовање са црногорским држављанима, у складу са посебним законом. Сама уписна процедура ослања се на одредбе Општег закона о образовању које страним држављанима са пребивалиштем у Црној Гори обезбјеђују једнакост у остваривању права на образовање, а самим тим ни уписна процедура се не разликује у односу на наше ученике.

Из МПНИ нијесу одговорили на питање да ли школе и вртићи у приморској регији имају проблеме са просторним капацитетима због појачаног прилива странаца.

Ове године је на сједници Одбора за просвјету Скупштине Црне Горе проблематизовано и питање интеграције страних ученика, па су изнесене тврдње да они немају обавезу да знају наш језик приликом уписа у школу, нити да похађају часове које установе организују, због чега наставници имају проблеме у настави.

У Црној Гори тренутно борави око 100.000 страних држављана, углавном из Србије, Русије, Украјине и Турске, пише "ДАН".