Последњих дана пажњу јавности својим познатим ставовима, али и општепознатим чињеницама, поново привлачи академик Каплан Буровић, вишедеценијски заточеник казамата Енвера Хоџе.
Он је поновио да су Албанци дошљаци на Балкан, казавши да то потврђују и њихови водећи историчари и други стручњаци.
"Нису они ни Илири ни Пелазги. Они су сточари, дошљаци са Балтичког мора. Окупатори. И углавном исламизовани хришћани. За вријеме цара Душана на Косову и Метохији није било ни један одсто Албанаца. Све су били Срби. Тек за вријеме турске окупације Албанци, као топовско месо Турака и под њиховом заставом, долазе на КиМ", рекао је Буровић, чији богат научно-истраживачки рад деценијама изазива жестоке реакције.
Овај албанолог, балканолог, публициста, књижевник и научник најстарији је југословенски дисидент, који је због критике титоизма и режима Енвера Хоџе у Албанији проживео голготу.
Провео је 33 године у затвору, две у југословенском и 31 годину заточеништва, тешког пребијања и мучења у албанском казамату.
"Да Турци нису дошли на Балкан и разорили Душаново царство и да нису муслиманизовали Албанце, ови би постали Срби. Евентуално Грци. То је истина! Ево ја већ 30 година, од када сам изашао из затвора, пишем студије. Дај, бре, освијестите се, нису Албанци аутохтони! Теза неких Албанаца да су најстарији народ и да су илирског поријекла научно је неутемељена. Ако не вјерујете мени, ево вам свјетски научници, аустријски академици Густав Вајганд, Густав Мајер, Норберт Јокл.
Мајер је чак рекао да су Албанци браћа Литванаца, да су њихови језици братски", испричао је Буровић, који живи у Женеви од 1991. године, када је пуштен из затвора.
Да Албанци нису аутохтони, истиче Буровић, признали су у научним студијама и њихов "бог албанологије Екрем Чабеј и највећи научници Алекс Буда и Шабан Демирај, председници Академије наука Албаније".
Буровић се, каже, слаже са тврдњом Чабеја да се албански језик формирао у шестом вијеку у данашњој Румунији, одакле су Албанци стигли тек у 10. вијеку у област Мата, изнад Тиране.
"Одатле су се распрострли по данашњој Албанији, која је тад била настањена претежно Србима. Послије турске окупације ти Албанци ће прећи и данашње границе Албаније и ући у Србију, Македонију и Црну Гору. А прије свега тога били су племе од 5.000 до 10.000 људи које је сишло са Балтичког мора до Дунава, данашње Румуније, негдје око првог вијека нове ере. Били су сточари, нису се бавили земљорадњом. Кад више не би било хране за стоку, селили су се", објаснио је Буровић.
Опстали су кроз вјекове јер су, како истиче, показали јаку конзервативност и снажну моћ асимилације. Чувају своје, а друге албанизују.
"Како било, у почетку, кад су се доселили у Мат, они су са Србима живјели у симбиози. Док нису дошли Турци и муслиманизовали их. Задојили су их и мржњом да би их користили као ратнике против Срба, који су чували своја огњишта. И данас се Албанци понашају као тад", рекао је академик.
Важне чињенице
Буровић сматра да те чињенице могу бити значајне и у борби за Косово и Метохију.
"Наш САНУ, као и академске заједнице Црне Горе, Македоније, постављен је на погрешним основама. Чак су и Добрицу Ћосића индоктринирали да су Албанци аутохтони на Балкану. И онда он предложи погубну подјелу КиМ", рекао је Буровић.
Наглашава да се Срби и Албанци никако не могу поредити.
"Срби, мјештани, само су се бранили и борили за слободу. Зар окупирани народ нема право да брани своје огњиште", упитао је академик.
Буровић прича да су га у Албанији ухапсили под оптужбом за непријатељску пропаганду и послије три деценије тортуре пустили.
"Осудили су ме на 43 године затвора, од чега само за непријатељску пропаганду на 35 година. У пресуди је писало да сам у Албанији представљао политичку и идеолошку диверзију. Комунистички председник Албаније Рамиз Алија је наредио да ме у децембру 1990. пусте да би се приказало да је тамо почела демократизација. Зато су то објавили у свим медијима. У затвору, где су ме редовно тукли и мучили, провео сам 31 годину", казао је Буровић.
Ко је Буровић?
Каплан Буровић рођен је 8. августа 1934. у Улцињу, дипломирао је албанологију у Скопљу и албански језик и књижевност у Тирани.
Почасни је члан Академије наука и уметности интелектуалаца, а објавио је више од 130 научних радова.
Због слободе мишљења и говора у СФРЈ био је две године у затвору, а у Албанији је осуђен на 43 године, али је пуштен после 31.
Његов роман "Издаја" уврштен је у школску лектиру у Албанији. Упркос томе, у Тирани је 2009. спаљен комплетан штампани тираж његове четири књиге.
Прва жена му је била Туркиња из Тетова, која га је оставила када је ухапшен, а друга Влахиња из Албаније, с којом је добио Душана и Душанку.