Данас славе лопови, криминалци и њихови симпатизери
Тај датум 21. мај 2006. славе криминалци, лопови и њихови симпатизери, затим незнавен део грађана и националне мањине. Референдум у Црној Гори имао је изричит антисрпски карактер и у сваком смислу је био антидемократски. Дакле, 21. мај 2006. је девијација а последице су видљиве – културолошки пад у понор, казао је у интервјуу за ИН4С, историчар др Александар Раковић.
Шта представља 21. мај и ко, шта и због чега слави овај датум?
Сецесија Црне Горе из заједничке државе са Србијом је трагичан датум у историји српског народа. На покраденом референдуму 21. маја 2006. на три нивоа извршено је фабриковање резултата, а међународни представници доведени из Словачке требало је само да протумаче да је референдум био регуларан.
Стваран резултат референдума био је 50%–50% а тиме би заједничка држава била сачувана. На новим властима Црне Горе је да утврде чињенице о овој референдумској крађи, што би отворило могућност да се ти резултати учине ништавим. Тај датум 21. мај 2006. славе криминалци, лопови и њихови симпатизери, затим незнавен део грађана и националне мањине. Референдум у Црној Гори имао је изричит антисрпски карактер и у сваком смислу је био антидемократски. Дакле, 21. мај 2006. је девијација а последице су видљиве – културолошки пад у понор.
Гдје је Црна Гора сада, 15 година од покраденог референдума? Приватна или независна држава?
Црна Гора је током власти Демократске партије социјалиста била приватна држава Мила Ђукановића и његовог окружења. У дипломатским круговима Црна Гора је и називана „приватном пиратском државом“, која је била позната по разноразном шверцу и трговини људима. До пада Демократске партије социјалиста с власти, Црна Гора је била антидржава Републици Србији и антидржава Краљевини Црној Гори. Њена једина намена је била само да се разбије српски народ и ослаби позиција Србије. С тим у вези, Црна Гора и тзв. Косово су две антидржавице склепане управо по истом моделу који је 1943. смишљен како би Коза ностра и Камора биле антидржаве Италији. Црна Гора је сада само микро државица у великој кризи и на ивици банкрота.
Како је текао пут Црне Горе од 21. маја 2006. до 21. маја 2021. године?
Пут Црне Горе је од сецесије био изграђен на србофобији, која је као идеологија преузета од најокорелијих хрватских шовиниста. Дакле, идеологија Ђукановићевог режима је по карактеру била правашко-франковачка, постусташка или новоусташка, и сасвим су у реду упоређивања Ђукановићеве Црне Горе с Независном Државом Хрватском. Та Црна Гора је, дакле, била идеолопки изданак Независне Државе Хрватске у 21. веку и девијантне појаве које су у њој доминирале биле су истоветне сценама из Блајбурга у ком су се донедавно окупљале најокорелије усташе.
Блајбург или Цетиње, постало је свеједно. Ти девијантни скупови личили су једни на друге. С том разликом што се актери тих скупова у Блајбургу данас хапсе и протерују из Аустрије, а актери скупова на Цетињу (а недавно и у Подгорици) приказују као бранитељи Црне Горе. Било би логично да се подивљали учесници усташких скупова на Цетињу, и другде у Црној Гори, такође нађу иза решетака уколико су пунолетни или у поправним домовима уколико су малолетни.
Грађанима Пирота, Врања, Чајнича и Калиновика ти тзв. комитски скупови црногорских патриота изгледају као окупљања подивљалих хорди које пале средњовековне градове, нападају забринуте грађане, сударају се аутомобилима и до изнемоглости туку између себе.
Шта чека Црну Гору и у ком смјеру иде њена унутрашња и спољна политика?
Било је очекивано да хоботница Демократске партије социјалиста буде демонтирана током постизборног цунамија. То се није десило јер је мандатар односно премијер Здравко Кривокапић био недорастао ситуацији. Међутим, од кад су констинтуенти коалиције „За будућност Црне Горе“ почели да преузимају власт по ширини и дубини државне управе, чини се да прилике ипак иду набоље. С тим у вези су и победе српског народа на локалним изборима у Никшићу и Херцег Новом. Демократска партија социјалиста је постала џак за ударање.
Потпуни повратак Црне Горе српству био би благотворан за читаво друштво јер српство јесте и нација и цивилизација. Као што Грци и Руси за себе сматрају да су самосвојне цивилизације у оквиру православне цивилизације, то се може рећи и за Србе. Културолошка супериорност српског народа у односу на црногорске сепаратисте до те мере је изражена, да би Срби на простору Црне Горе требало да имају цивилизаторску мисију. Али, у тој цивилизаторској мисији не треба ни претеривати. Где може може, а где не може – не може. Стога би било најбоље ако би Црна Гора и Цетиње склопили билатералне односе као Италија и Сан Марино.
Српство ће се, наравно, ујединити. Србија, Црна Гора и Српска биће заједно. То је једини разуман пут Црне Горе у будућност. Има ли шта истинитије и љубавније од Његошевих мисли из Горског вијенца које гласе – „Србија од Дунава до мора сињега“!
