Граница срамоте: Ћеркама нису дозволили на сахрану оцу преминулом у Бару
Сесте Анђелка, Сања и Данка Јововић пошле су из Београда за Црну Гору на сахрану оцу Милутину, али га на вечни починак нису испратиле.
****
Из Подгорице је полицији на граничном прелазу јављено да им је забрањено да уђу у Црну Гору, иако су претходно обавиле све што је потребно да би добиле дозволу да стигну на гробље.
Оне су 30. јуна у поподневним часовима примиле тужну вест, да им је у Општој болници у Бару од инфаркта срца преминуо отац. Желеле су да дођу родитељу на сахрану и да буду уз мајку Миру.
"Наша жеља да будемо тог дана тамо остала је неостварена. Већ наредног јутра, 1. јула, са сестрама Сањом и Данком отишла сам у Амбасаду Црне Горе у Београду, јер се на телефон нико није јављао. Службеница амбасаде ми је рекла да постоји процедура коју треба одрадити и да се након тога добија дозвола за улазак у Црну Гору у трајању од 72 сата. Речено ми је да је потребно имати негативан пи-си-ар тест на ковид 19, не старији од 24 часа и да се обратимо Амбасади Републике Србије у Црној Гори" - прича, за "Новости", Анђелка Јововић.
"Нас три смо ћерке рођене у браку једног честитог, брижног а пре свега племенитог и хуманог Црногорца и мајке која је оставила своју родну Србију да би са нашим оцем стварала своју породицу. Одрасле смо у Никшићу, где смо завршиле основну и средњу школу, а моја млађа сестра и факултет у Подгорици. У нашим венама тече крв оба родитеља. Поносно смо истицале, а и даље ћемо, наше порекло. То су наше две куће. Ни у најстрашнијем сну нисмо могле да замислимо, да ће једног дана, најтужнијег од свих до сада, врата једне куће остати затворена за нас. Тата је сахрањен следећег дана, 4. јула" - подсећа ћерка Анђелка.
Са сестрама је похитала у Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".
"Захваљујући љубазном особљу Института и њиховом разумевању за нашу ситуацију, одмах су нам узети брисеви за пи-си-ар тест. У међувремену, шаљемо захтев амбасади Србије у Подгорици, са нашим личним подацима и потврдом смрти нашег оца, који је амбасада проследила надлежним институцијама у Црној Гори" - говори Анђелка.
Другог јулског дана, нешто пре поноћи, стигао је мејл са резултатима пи-си-ар тестова- сви негативни.
Наредног дана, 3. јула прослеђујемо их Амбасади Србије, да комплетира наш захтев, и крећемо ка граници. Након доласка на црногорски гранични прелаз Добраково, гранична полиција нас информише да прво морамо да одемо код санитарног инспектора на разговор. Изнели смо му нашу ситуацију и сврху доласка. Рекао нам је да не може да нам се изда решење на 72 сата, у најбољем случају ће то бити 24 часа. Питао нас је где ће отац бити сахрањен. Када смо му рекле да је његова жеља да буде сахрањен у свом вољеном Забрђу у Пиви, казао је да, ако нам се одобри улазак, морамо да идемо право у Пиву, али свакако пре тога нам треба одобрење од стране полиције, које он није имао у својој бази података. Вратиле смо се код полиције. Узели су наше податке, проследили Подгорици и рекли да се за овакве случајеве одобрава улазак на 72 сата и да сачекамо.
Наша саговорница посебно истиче да су сви припадници граничне полиције били професионални и љубазни.
"Након дуже од два сата чекања, полицајац нам је пришао и рекао да нам је да нам је одобрен улазак, да он сада иде до санитарног инспектора да га информише, а онда ће се консултовати са својим претпостављенима и да ће нас обавестити када треба да одемо поново до њега. Пуни наде да ћемо завршити вишечасовно чекање и добити решење од санитарног инспектора - добијамо хладан туш. Санитарни инспектор је рекао да наш захтев није одобрен и да не може да изда решење! Питала сам га како је одбијен, када нас је лично припадник полиције обавестио да нам је улазак дозвољен, он је рекао да је прво дозвољен а онда ревидиран, односно одбијен. На моје питање ко га је одбио, рекао је Подгорица" - објашњава Анђелка.
Санитарни инспектор замолио их је да сачекају испред зграде, да поново телефонира.
"После неких пола сата дошао је и рекао да не може да учини ништа. На наше питање, зар нису довољни негативни пи-си-ар тестови и потврда о смрти нашег оца, као и да НКТ одобрава сахране само у најужем кругу породице и да смо ми та породица, затражио је да види тест, погледао је и слегао раменима. Рекао је да му је жао, али да ми немамо црногорске исправе и да НКТ није сагласан са нашим уласком у Црну Гору. Након четири сата чекања, у жалости за преминулим оцем, размишљања како ли је сада нашој мајци која се нада да ће нас видети, ушле смо у кола и кренуле назад. Постављамо питање, зашто нам је ускраћен улазак, а испоштовале смо све инструкције које смо добили од службенице црногорске амбасаде у Београду" ? - прича огорчена Анђелка Јововић.
