Истраживање ЦЕДЕМ-а за Риплија: "Мираш и Бечић све популарнији, углед СПЦ и Мандића у паду"
Ако је вјеровати резултатима истраживањима ЦЕДЕМ-а, НВО "ЦПЦ" коју предводи Мираш Дедеић као извршни директор и лидеру Демократа Алекси Бечићу популарност је у порасту, док је супротна ситуација са Српском православном црквом и лидером Нове српске демократије и ДФ-а Андријом Мандићем.
По истраживању те НВО, лидер Демократске Црне Горе и предсједник Скупштине Алекса Бечић најбоље је оцијењен политичар са просјечном оцјеном 2.47, показало је истраживање Центра за демократију и људска права ЦЕДЕМ. А уколико би се наредне недјеље одржали парламентарни избори, 31 одсто грађана би гласало за Демократску партију социјалиста ДПС, за Демократски фронт ДФ 18,7 одсто грађана, Демократе 18,3, УРУ-у 6,4, Бошњачку странку 4,4, Социјалистичку народну партију СНП 3,5, Социјалдемократе СД 3,4, Социјалдемократску партију СДП три одсто грађана…
Према истраживању, предсједник Скупштине Алекса Бечић је најпопуларнији политичар, са оцјеном 2,47, навела је Милена Бешић, директорица ЦЕДЕМ-а.
Слиједе лидер Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић, па УРА-е Дритан Абазовић, премијер Здравко Кривокапић, предсједник Демократске народне партије Милан Кнежевић, предсједник Демоса Миодраг Лекић, шеф СНП Владимир Јоковић, бивши премијер Душко Марковић, посланик Социјалдемократа Дамир Шеховић, лидер Уједињене Црне Горе Горан Даниловић, па један од лидера ДФ-а Андрија Мандић…
“Уочава се пад оцјена, осим у случају Бечића и Абазовића. Сви политичари биљеже ниже оцјене, укључујући и Кривокапића”, казала је Бешић.
Уколико би се наредне недјеље одржали парламентарни избори, 31 одсто грађана би гласало за ДПС.
За ДФ би гласало 18,7 одсто грађана, Демократе 18,3, УРУ-у 6,4, Бошњачку странку 4,4, СНП 3,5, СД 3,4, СДП три одсто грађана…
“ДПС је и даље појединачно најјача партија. ДФ и Демократе су на приближном нивоу када је подршка у питању”, истиче Бешић.
Истраживање је показало да ДПС и даље нема капацитет да са традиционалним партнерима евентуалну формира већину.
ДФ и Демократе са осталим коалиционим партнерима који чине власт и даље имају благу предност.
“Ово може да наведе на закључак да без неког већег компромиса политичких актера који су тренутно у власти, нема даљег опстанка на власти. Такође, без од једног од кључних партнера ДПС-а ДФ-а, Демократа било која друга опција формирања власти није могућа”, наводи Бешић.
Уколико би премијер Здравко Кривокапић формирао своју партију, сигурно би гласало два одсто грађана, док сигурно не би гласало 50,3 одсто грађана.
“Закључак који се може извести јесте да рецимо 4,9 одсто испитаника би дало подршку партији Кривокапића, што би било за неки претпостављени парламентарни статус”, наводи Бешић.
Да ванредне парламентарне изборе треба расписати што прије сматра 30,5 одсто грађана, док је 26, 5 одсто против.
Да ванредни парламентарни избори требају бити расписани истог дана када и предсједнички сматра 12 одсто грађана Црне Горе.
“Већина сматра да се избори треба расписати раније”, истиче Бешић.
Да попис становништва треба бити одржан ове године сматра више од 50 одсто грађана Црне Горе, док 26,8 њих сматра да попис треба одложити јер би политичке прилике могле утицати на његово спровођење.
На попису би се као Црногорац изјаснило 45 одсто грађана, док би се 30 одсто идентификовало као Србин.
Бошњацима би се изјаснило 5,7 одсто испитаника, Муслиманима 4,3, Албанаца 3,8 одсто.
Црна Гора се креће погрешним путем
“44,1 одсто испитаника је одговорило да се Црна Гора креће погрешним путем. 27,1 одсто правим путем, док је 28,8 било неопредијељено”, навела је Бешић.
Она је додала да је од 2009. године број оних који сматрају да се Црна Гора креће погрешним путем порастао за 20 одсто.
“Број оних који сматрају да се Црна Гора креће добрим путем се смањује. Закључак са овог податка би могао да буде да очекиване промјене након промјене власти нијесу су десиле”, додала је Бешић.
Истраживање је показало и да су грађани незадовљни радом Владе Здравка Кривокапића.
“5,2 одсто грађанина је задовољни, 20,7 одсто углавном, 19,8 је углавном незадовољно, 32,3 одсто испитаника је веома незадовољно, док 22 одсто нема став”, казала је Бешић, додајући да Влада узлази у силазећи тренд, и то још од 2018. године.
Пад повјерења у систем образовања и СПЦ, раст у ЦПЦ
Грађани највише вјерују у систем образовања, па у Српску православну цркву и здравствени систем.
“Али се наставља пад повјерења и у ове институције”, додаје Бешић, сем ЦПЦ која је у августу 2020. имала 12,8 а сада 14,2.
