ПИШЕ: Др Момчило Д. Пејовић
Обећах Душку, „одбјеглом тајкуну“ из Лондона, да ћу му се редовно „јављати“ и подсјећати га на „снимак плаве торбе“, како исти не би пао у „заборав“ усљед његових бројних тужби против „предсједника свих грађана“, пословних обавеза и „интервјуа“ које даје разним тв и радио станицама у б(иј)еломе св(иј)ету!
Шта ћу, упорно се држим дате ријечи и обећања, највише што могу, а поред својих разних пензионерских „обавеза“! До сада дату ријеч нијесам (по)газио. А немојте да мислите да ми то све лако пада испратити, посебно због мога недовољног познавања „4Г техничке револуције“ и добрим дијелом ПЦ рачунара који је знатно „остарио“ па ми више служи као писаћа машина и „магацин“ за складиштење исписа из дневне штампа и електронских медија!
Чудна ми штета рећи ћете, ако се и прескочи које „редовно јављање“ поводом неког Душковог интервјуа у којем нема ништа ново, већ једно те исто прежвакавање и трубљење, као покварена грамофонска плоча, да неће „одустати од своје борбе“ против „предсједника свих грађана“, Мила Ђукановића, одавно речено у протеклом времену од „Коверте“ па до данас! Наравно да је штета још и мања ако се не јавим својим реаговањем на подсјећање о Душковом „заборављеном“ снимку плаве торбе, јер сам читаоцима како неки рекоше у коментарима „досадио“!? Али да у свему томе не тражимо кривца или не (у)кажемо на кога је већа „кривица“!
„Изазов“ за ово моје „јављање“ и подсјећање на Душков необјављени „снимак плаве торбе“ је „заборав“ да буде споменут у интервјуу датом за ТВ Н1 у емисији ПРЕССИНГ (од 29. септембра 2020. године) у трајању од око сат времена или прецизније 51 минут и 44 секунде! У том „интервјуу“, као по неком „договору“ ни водитељ ни „одбјегли тајкун“ из Лондона никако да се дотакну „снимка плаве торбе“, поновио је све што је раније изјављивао са једним додатком да је „Ђукановићу давао милионе, (...) да је боље да напусти земљу што пре (...) Мислим да је немогуће да Ђукановић остане на власти.
Што се мене тиче, ја сам спремио доста доказа, нећу стајати у обрачуну с Ђукановићем, док не оде у затвор или напусти земљу (...)“!
Међутим, поставља се једно сасвим просто питање, а то је: Да ли треба заборавити на „снимак плаве торбе“, иако је без ње(га) побједа извојевана? Одговор се, очигледно, сам од себе намеће и он гласи: „Не, не и не“! Треба Душка стално „подсјећати“ на његова многобројна обећања да ће објавити „снимак плаве торбе (...)“, да неће (оду)стати, све до онога „тренутка“ када је почео да „заборавља“ односно да одлаже његово објављивање па чак и да се строго клони - пази одговора на питања новинара и(ли) читалаца „шта је са плавом торбом“?!
Мислио је Душко, „одбјегли тајкун“ из Лондона, да ће лако изаћи на крај са својим обећањима датим јавности и да ће је „лаганице“ превеслати само да би дошао у Црну Гору и био аболиран за све што је (у)чинио финансирањем Д(Р)ПС-ових изборних побједа и његовог умишљеног пријатеља „предсједника свих грађана“! Наравно да то неће ићи тако глатко, макар док ми ријетки електронски портали буду објављивали текстове на ту тему!
Наравно, рекох да је само један разлог „прозивке“ Душка, „одбјеглог тајкуна“ из Лондона, а то је шта је са снимком плаве торбе, зашто га не објављује и који су то разлози или виши интереси због којих га „чува“ тако „заб(о)рављеног“? Одговор на та питања мора дати лично, једнога дана, нико други до сами Душко, „одбјегли тајкун“ из Лондона, као његов аутор и власник „крунског доказа“ против „предсједника свих грађана“!
И ту је крај сваке приче и писања поводом (не)објављивања наведеног „снимка плаве торбе“! Још само један детаљ за сами крај мога „јављања и подсјећања“ на необјављивање и заборављање „снимка плаве торбе“, а то је откуда њему надимак „Ди Кеј“ који се често користи од стране новинара или на насловницама приликом његових интервјуа?
Било ми је чудно откуд тај надимак, а мислио сам да је у питању надимак „Ди Џеј“, па сам се заинтересовао и почео претраживати неке моје исписе из штампаних медија. Наиме, остало ми је у сјећању као кроз маглу нека фотографија „Ди Кеја“ и нејасан наслов у дневном листу Вијести у вези неке „афере о мобингу новинарки...“.
Наравно да ни тада када сам направио извод од пар реченица у вези „судског процеса“ нијесам томе придавао неки посебан значај већ је то био само толико да се стави нека нотица о једном таквом случају без икаквог мог даљег интересовања. Тако је и остало до данашњега дана с тим да сам потражио да одгонетнем његов надимак „Ди Кеј“.
По оној народној „Ко тражи тај и нађе“, потражио сам по сјећању тај текст мислећи да је то било прије пет 5 или 6 година, а у ствари то је било далеке 2011. године! Дакле, сјећања блиједе! Отишао сам даље да претражујем и пронашао неколико текстова у вези наводног „мобинга новинарки...“ на тв Н1 и њихових тужби код Основног суда у Подгорици, а који ме нијесу интересовали као ни судски исход да ли је и како је окончан, иако је тражена огромна одштета у износу од 75000 евра!
Оно што сам сазнао је да сам добио одговор на питање откуд надимак Ди Кеј и да је исти „производ“ самога Душка, одбјеглог тајкуна“ из Лондона, који је како се утим текстовима наводи „тражио“ да га ословаљавају са именом-надимком „Ди Кеј“! Некако „Ди Кеј“, као надимак, дјелује „моћно“ али може бити и супротно томе барем гледајући на „заборављени“ снимак плаве торбе!
