На Видовдан отворен реконструисани Трг Владимира и Косаре

Синоћ је, на велики српски празник - Видовдан, свечано отворен реконструисани Трг Владимира и Косаре, чиме је Бар добио један од најмодернијих тргова у региону, који, осим естетског, има и функционални карактер. Чину отварања присуствовао је и амбасадор Сјеверне Македоније Михајло Трипкоски, који је казао је да му велико задовољство што  у Бару свједочи дивном моменту који је за град веома значајан.

 “Вечерас смо видјели плочу постављену на Тргу, чији је значај од непроцјењиве важности за наше двије земље, јер говори о вјековном пријатељству које је створила забрањена љубав рођена у заточеништву. Владимир и Косара су постали темељ нашег пријатељства, што значи будућност у развијању односа двију држава. Плоча коју смо симболично донијели у Црну Гору, а захваљујући предсједнику Општине Бар, успјели да уградимо у овај Трг, биће вјечна успомена на нешто што нас везује, а легенда о двоје младих живјеће заувијек. Пријатељство наша два народа се доказало у многим ситуацијама, како лијепим, тако и тешким. Имамо пуно тога заједничког и надам се да ће успомене, и на ове људе и на наше односе, бити вјечне, као што ће бити вјечне и наше земље”, казао је Трипкоски.

Трг се налази у захвату од око 6500 хиљада квадрата, 250 квадрата зелених површина више него што је било, а пажљивим одабиром садница, обогаћен је и зелени фонд. Радови су извођени од средине фебруара. Нарочит утисак на присутне оставила је фонтана, чије пуштање су са одушевљењем поздравили најмлађи Барани и Баранке.

Инвестиција реконструкције Трга вриједна је готово 600.000 евра, а финансирана је искључиво из буџета Општине. Извођач радова била је фирма “Бомакос” ДОО.

О Владимиру и Косари

Јован Владимир, први светац у роду српском, био је владар Дукље, најистакнутије српске кнежевине тог доба, од око 1000. до 1016. године. Његова владавина одвијала се током рата између Византије и Самуиловог (бугарског) царства.

Владимир је био у савезништву са Византијом што му ипак није помогло да заштити своју земљу од цара Самуила, који је освојио Дукљу 1009/1010 године, а њега утамничио у Преспи (мјесто на југозападу данашње Сјеверне Македоније). Према Љетопису Попа Дукљанина, Теодора Косара (Самуилова ћерка), је завољела заробљеног кнеза и измолила је оца да је уда за њега. Цар је дао Теодору за жену Владимиру, а затим свог новопеченог зета вратио на дукљански престо.

Бројни историчари сматрају да је брак Владимира и Косаре резултат политичке процјене Самуила који је сматрао да ће му Владимир као зет бити вјернији и кориснији. Владимир и Теодора су живјели у складном браку, али нису имали дјеце.

Крст чува породица Андровић

Постоји реликвија која је везана за Светог Јована Владимира а она се односи на крст за који се вјерује да га је држао у рукама када су га погубили. Тај крст се традиционално чува у породици Андровић из Вељих Микулића код Бара. Сваке године на Тројичин дан износи се пред литијом на врх планине Румије. Свети Јован Владимир се сматра небеским заштитником овог града.

Према народном предању, Владимир се памти као , праведан и мирољубив владар. Ништа не указује на то да је Владимир на било који начин учествовао у ратним напорима свог таста. Тај рат је кулминирао 1014. године византијском победом над Самуилом.

Цар је недуго након тога преминуо, а по наређењу његовог синовца Јована Владислава, који је преузео власт над царством 1015. године, Владимир је на превару убијен 22. маја 1016. године. Одрубљена му је глава испред једне цркве у Преспи, гдје је и сахрањен. Недуго потом признат је за свеца и мученика и тако је постао први српски светац. Косара је, према предању, пренијела његове мошти у манастир Богородице Крајинске, у цркву близу његовог двора на југоистоку Дукље. Од 1381. године мошти су чуване у манастиру Светог Јована Владимира код Елбасана, а од око 1995. године у Саборној цркви у Тирани, сједишту Албанске православне цркве.