Ко је дипломатију претворио у плијен, а ко данас глуми њеног чувара?

На ауторски текст шефа посланичког клуба Демократске партије социјалиста (ДПС) Андрије Николића, у којем је оштро критиковао стање у црногорској дипломатији и упозорио да дипломатска мјеста не смију бити „партијски плијен“, реаговала је посланица Демократа из Бара др Валентина Минић.

Минић је Николићеве оцјене о потреби професионализације дипломатске службе супротставила подацима о периоду када је ДПС био на власти, тврдећи да политичка именовања тада нијесу била изузетак, већ правило.

У реаговању које је доставила медијима, она посебно указује на податак да 2019. године, како наводи, чак 17 од 34 црногорска амбасадора нијесу били каријерне дипломате.

„Године 2019, док је ДПС управљао државом, чак 17 од 34 црногорска амбасадора нијесу били каријерне дипломате. Дакле, тачно 50 одсто дипломатске мреже, иако је Закон прописивао да нека­ријерни амбасадори могу чинити највише 30 одсто“, навела је Минић.

Она је затим подсјетила на низ политичара и функционера који су током власти ДПС-а добијали дипломатске функције, међу којима помиње Тарзана Милошевића, Обрада Миша Станишића, Миомира Мугошу, Сању Влаховић, Будимира Шегрта и Милицу Пејановић-Ђуришић.

Како наводи, Милошевић, тадашњи политички директор ДПС-а, дугогодишњи посланик и бивши министар, именован је за амбасадора у Београду, док је Станишић, такође дугогодишњи посланик и функционер ДПС-а, из посланичке клупе отишао на амбасадорску функцију у Сарајево.

Минић подсјећа и на Миомира Мугошу, дугогодишњег функционера ДПС-а и бившег градоначелника Подгорице, који је именован за амбасадора у Словенији, као и на Сању Влаховић, некадашњу министарку и посланицу ДПС-а, која је била амбасадорка у Италији.

На њеном списку су и Будимир Шегрт, бивши министар здравља и функционер ДПС-а, који је именован за амбасадора у Пољској, те Милица Пејановић-Ђуришић, некадашња предсједница ДПС-а, посланица и министарка одбране, која је била амбасадорка у Француској, а потом и шефица Сталне мисије Црне Горе при Уједињеним нацијама.

Минић затим помиње и друга имена, међу којима Анку Војводић, Горана Сита Ракочевића, Бора Вучинића, Дарка Пајовића, Александра Ераковића, Ранка Вујачића, Слободана Баковића и Милана Роћена, наводећи их као примјере политичких именовања из периода власти ДПС-а.

„Зато је посебно занимљива реченица господина Николића да је ‘постојала суштинска разлика између изузетка и система’. Сагласни смо. Само што сте ви били систем“, поручила је Минић.

Она оцјењује да се, ако је половина амбасадора била ван професионалне дипломатске службе, а закон је прописивао максимум од 30 одсто, тешко може говорити о изузецима.

„Када политичког директора ДПС-а шаљете за амбасадора, посланика ДПС-а шаљете за амбасадора, бивше министре ДПС-а шаљете за амбасадоре, бивше градоначелнике ДПС-а шаљете за амбасадоре, бившу предсједницу ДПС-а шаљете за амбасадорку, а дипломатска мјеста дијелите и коалиционим партнерима, то се не зове изузетак“, навела је посланица Демократа.

Минић је посебно оцијенила да би критика садашњег система била увјерљивија да долази од странака које немају такав политички насљеђени образац именовања.

„Зато би било много увјерљивије да нам о деполитизацији дипломатије предавање не држи ДПС, партија која је 2019. успјела да дође до невјероватног резултата да сваки други црногорски амбасадор није био каријерни дипломата“, поручила је она.

Ту, међутим, њено реаговање не завршава.

Минић најављује да ће у наредном јављању говорити и о, како је навела, „скандалима, аферама и инцидентима“ који су пратили поједине кадрове које је ДПС слао у дипломатске мисије.

„Од амбасадора којима је утврђивано кршење закона, преко оних који су у дипломатију одлазили праћени озбиљним аферама, па све до амбасадора који је ухапшен док је био на дипломатској функцији, па до оних који су дипломатске обавезе реализовали мртви-пијани, говорићемо у наредном јављању. Ту ће тек бити занимљиво“, поручила је Минић.

Шта је Николић написао?
Подсјетимо, Николић је јуче у ауторском тексту оцијенио да се Црна Гора налази пред „можда најважнијом спољнополитичком годином од обнове независности“, уз оцјену да питање функционисања дипломатске мреже више није само кадровско питање Министарства вањских послова, већ питање укупне државне политике.

Посебно је указао на чињеницу да су поједине важне амбасаде годинама без амбасадора.

„Док власт свакодневно говори о завршници европских интеграција, неке од важних црногорских амбасада у иностранству годинама или мјесецима функционишу без амбасадора. Берлин, престоница највеће државе Европске уније, преко пет година је без амбасадора Црне Горе“, написао је Николић.

Он је навео и да амбасаде у Мадриду, Риму, Атини и Лондону функционишу на нивоу отправника послова, док је посебно критиковао начин распоређивања дипломатског кадра.

Према његовој оцјени, Црна Гора уочи завршнице европских интеграција мора да има „озбиљне и компетентне људе“ који ће у кључним европским престоницама разговарати са владама, парламентима, политичким странкама, медијима и пословном заједницом.

Николић је критиковао и, како је навео, све израженији утисак да се дипломатска мрежа посматра као „продужетак коалиционих кадровских договора партија на власти“.

Посебно је отворио питање именовања посланице Покрета Европа сад за генералну конзулку Црне Горе у Истанбулу, уз констатацију да је она и даље посланица ПЕС-а у Скупштини Црне Горе.

Он је подсјетио на законско ограничење према којем дипломата не може бити члан органа политичке странке и поручио да дипломата представља државу, а не партију која га је предложила.

Николић је, између осталог, навео и да је проблем када „изузетак почне да постаје правило, а дипломатска мјеста постану средство коалиционог поткусуривања“.

„Не може бити институционално пристојно да се на челу три од четири генерална конзулата која Црна Гора има у свијету налазе лица која долазе са квоте политичких именовања, постављена на та мјеста директно из политичких партија“, написао је он.

На крају је поручио да „дипломатска служба не смије бити биро за запошљавање политичких кадрова, нити чекаоница између двије партијске функције“.

И управо је тај дио Николићевог текста изазвао реакцију барске посланице Демократа.

Њена суштина своди се на једну реченицу: ако се данас говори о томе да дипломатија не смије бити партијски плијен, онда се, према њеним ријечима, мора говорити и о томе како је изгледала дипломатска мрежа док је ДПС био на власти.

Тако је Николићев ауторски текст већ  добио политички одговор из Бара – и то уз најаву да би наредна рунда могла бити још оштрија.

Фото: AI