Растодер: Нико није одговарао за уништену барску привреду и нестанак 10.000 радних мјеста!

Некада реномиране фирме из Бара са великим бројем радника данас су напуштене и обрасле високом травом

************************

Циљ приватизације барске привреде, али и укупно цијеле црногорске привреде био је, бар по творцима овог процеса, да се друштвена имовина приватизује и добије познатог власника, који ће омогућити раст продуктивност, те самим тим и раст запослености.

Према ријечима Сенке Растодер из Стручне службе Синдиката, умјесто свега наведеног резултат овог процеса пар деценија касније је уништена привреда и нестанак највећих привредних гиганата које је овај град имао.

"Као по већ изведеној шеми, свака од ових фирми је брзо након проналаска познатог власника послата у стечај или ликвидацију. Прекоокеанска пловидба, Приморка, Избор, ЗИБ, Румијатранс, Бар Биље, погони Кошуте у Бару и Остросу, Центрокоп, Јадран, Траншпед, Центројадран, Инекс Златна обала – туристички комплекс, једноставно су нестали. Да су ту некада постојале реномиране фирме са великим бројем радника подсјећају углавном развалине обрасле високом травом" – каже она.

На овај начин радници су се нашли на улици без могућности да нађу нови посао, са државном социјалном помоћи преко Бироа рада од 70-ак евра, а они који су остварили право на пензију добили су углавном мале износе који нијесу могли да покрију ни елементарне потребе.

"Занимљиво је истаћи да се процесом приватизације бавио Савјет за приватизацију, а устаљена шема коју је прошла свака од ових несталих фирми је процес стечаја и ликвидације. Такође је занимљиво да нико није одговарао за нестанак огромног друштвеног богатства, губитак који је приближно преко десет хиљада радних мјеста, урушавање социјалног статуса радника и нестанак са друштвене сцене радничке класе. У државама гдје нема индустрије нема ни радничке класе. Чак је и Лука Бар подијељена на четири фирме"– додаје она.

Углавном су и нестале фирме прошле овај процес "уситњавања" и стварања нових фирмица из једне матичне, а које такође нијесу опстале.

"Са Приморком је нестао и цијели репро ланац, који је укључивао и организовани откуп маслина, воћа, нара, мандарина и поморанџи. Такође, нестанком Бар биља нема ни организованог откупа пелина. Нестанком Румијетранс нестао је и цијели возни парк. И тако би се у недоглед могло набрајати шта је изгубљено, а тешко да би се могли набројати добици од приватизације ових фирми. Осим за појединце који су углавном претварали земљиште у стамбене комплексе за продају. Лично богаћење је печат процеса приватизације у Бару, а и шире. На жалост, можемо рећи да је приватизација била системски уређено уништавање друштвеног богатства које су стварале генерације заједничке државе" – истиче Растодер.

Црна Гора стално близу банкрота

"Ковид криза је показала да привреда која почива само на услугама лако и брзо страда. Нека научна истраживања показују да велике фирме у свијету нијесу ни у овој кризи страдале, страдали су само мали приватни бизниси. Није необично када се сви ови подаци узму у обзир зашто је Црна Гора стално близу банкрота. Осим уништене привреде и завршене расподјеле државног и друштвеног богатства, десио се и процес социјалног раслојавања у коме се изгубила средња класа. Цијело друштво се може подијелити на богате и већину становништва који чине сиромашни народ – истиче Сенка Растодер.

Она каже да угоститељство, туризам и трговина чине окосницу привреде Бара, као услужне дјелатности, а праве индустрије више нема.

"Нови производ се више не ствара, а посебно не за извоз. И Лука Бар, испарчана на више фирми, припада услугама. Политика је уништила привреду у правом смислу те ријечи, али за овај катастрофалан резултат никад нико није одговарао" – истиче Растодер.

(ДАН)