(ВИДЕО)Режимски медији и АНБ застрашују породицу полицајца који је носио крст на Литији

Медији за које се у јавности може прочитати да се уређују у Агенцији за националну безбједност (АНБ), данас су лансирали вијест о томе како је Грађевинска инспекција покренула  провјеру како је полицајац из Бара Илија Зековић саградио двоспратну кућу у Сутомору.  Ријеч је о полицајцу који је синоћ носио крст предводећи Литију у Бару у одбрану имовине Српске православне цркве.

Наводно, према писању режимско-удбашких медија, инспекције провјеравају информацију да је Зековић узурпирао око 700 м2 државног земљишта, у насељу Спичанско поље.

На том мјесту, пишу, изградио је двоспратну кућу од око 160 квадрата гдје је горњи спрат, наводно уподобио за апартмански смјештај који издаје током сезоне.

Исти медији пишу да се Зековић  синоћ без сагласности старјешина појавио и носио крст на челу литије која је организована у Бару.

"Барски портал", међутим сазнаје да је објекат Зековића у процедури легализације, као и више од 160 кућа саграђених у насељу у коме живи овај ријетко узорни службеник полиције. Такође, Зековић не живи у насељу Спичанско поље, како пишу удбашки медији, већ у Ђуричиним водама и није узурпирао површину земљишта од 700 квадрата. За разлику од њега, неки други режимски послушници из истог насеља су узурпирали и веће површине земљишта на коме су саградили небодере, а неки од њих нису у законском року ни поднијели захтјеве за легализацију.

Гвозденовић тражио гласове да би дозволио легализацију у овом насељу

А сада да подсјетимо које је заправо насеље у питању.

Потпредсједник Скупштине и бивши министар у Влади Црне Горе, Бранимир Гвозденовић, отворено је нудио да се за легализацију „Пендрек насеља“ у Ђуричиним водама  гласа за ДПС уочи парламентарних избора 2016.године.

Он је, како можете видјети у видео прилогу, тада у разговору са малобројним мјештанима овог насеља признао да се са 25 посто подршке у Бару не може вршити власт.

Не скривајући бијес што је на састанку који је ДПС заказао у тзв. Пендрек насељу у Сутомору, дошло свега петоро мјештана, од више стотина колико их ту живи, Гвозденовић, тадашњи министар одрживог развоја и туризма, „грми“ на присутне, јер, како је рекао, у Бару, од 37 хиљада грађана, свега седам хиљада гласа за ДПС.

„Е, људи, што то значи? То је 25 посто. Па шта мислите, да можемо да водимо политику са 25 посто? Не можемо!“, поручио је Гвозденовић малобројним Сутоморанима, питајући их претходно „шта им то ова држава није дала“.

„Јесте ли направили куће на државном? Јесте! Јесте ли платили еуро пореза? Нисте! Ми четири године имамо закон у рукама који треба да ријеши ова питања. Ово је мјесто које има велику перспкетиву. Следећи пут да разговарате са свима, да их питате што би гласали за друге партије а не гласају за ДПС. Ја вас позивам да ме позовете да их и ја питам“, казао је, поред осталог, Гвозденовић, нарочито „поентирајући“ поређењем Тивта и сутоморског Пендрек насеља.

Говорећи о значају никад започетог пројекта „Маљевик“, који је планиран на истоименом локалитету недалеко од Пендрек насеља, Гвозденовић је казао да ће његовом реализацијом вриједност објеката у Пендрек насељу, које ће, како је обећао, ДПС легализовати, бити већа „пута пет“.

„То се десило у Тивту. Тамо је квадратни метар био 700, сад је 2700 еура. Овдје не мора толико, али нека буде дупло. У Тивту нема незапослених. Тамо не можемо да нађемо банкарског службеника за рад у банку за 600 евра“, устврдио је Гвозденовић.

Видно погођен фијаском који је доживјела његова посјета насељу у коме у највећем броју живе актуелни и бивши припадници Управе полиције који су, као и један број других грађана са неријешеним стамбеним питањима, на државном земљишту саградили породичне куће, Гвозденовић је у више наврата молио да се обаве разговори „са онима који нијесу дошли, и да им се каже да је у њиховом интересу да гласају за ДПС, а посебно они који не гласају за ДПС те да се он опет позове како би им и лично то казао“.

Занимљиво је да је "Пендрек насеље" у Ђуричиним водама заправо саграђено на земљишту које је припадало Српској православној цркви, да би у једном тренутку било национализовано. 

Вашој пажњи препоручујемо видео запис из прилога.

Д.О.