Срби изопштени из државних институција иако су створили Црну Гору

На попису у Књажевини Црној Гори 1909. године, 94,38 одсто становнишва изјаснило се као Срби, да би насиљем комунистичких власти тај број на попису 1948. био смањен на свега 1,78 одсто. Већ на попису 2003. број Срба је био 32 одсто што је био повод да се укључи аларм код оних који по сваку цијену не желе да Црна Гора буде оно што јесте – дио српског територијалног, националног и духовног свијета, казао је уредник портала ИН4С и први човјек Удружења Црмничана "13. Јул" Гојко Раичевић на конференцији „Положај Срба у Црној Гори након пада режима Мила Ђукановића“ у организацији Института за политичко умрежавање.
 
Према његовим ријечима, одмах су активирани сви механизми дискриминације српског народа у Црној Гори, али то није дало ефекта, јер се, ипак, респектабилних 28,73 одсто, и то на покраденом попису 2011. године, изјаснило као Срби.

„Нема сумње да је и поменута цифра „превише“ за представнике одлазеће црногорске власти. Годинама уназад црногорска власт гуши слободе и права својих грађана, а нарочито грађана православне вјероисповјести, посебно грађана српске националности. Сваки облик отпора био је суочен са најбруталнијим облицима одмазде: губитком радног мјеста, психо-физичким шиканирањем, угрожавањем породице, полицијским, параполицијским (мафијашким), те судско-полицијским прогоном. Да ништа није препуштено слободном новинарском тумачењу, ја ћу користи званичне податке одлазеће црногорске владе, прецизније ресорног Министарства за људска и мањинска права. Дакле ради се о „Информацији о заступљености мањинских народа и других мањинских националних заједница у државним органима, органима државне управе, органима локалних управа, судовима и Државном тужилаштву“, наводи Раичевић.

У наставку излагања, Раичевић је предочио поражавајуће податке о малом броју Срба у државним органима Црне Горе:

Од 27 анкетираних у Апелационом суду нема ниједаног Србина у:
– Управни суд 21/0
– Врховни суд 46/0
– Уставни суд ЦГ 32/1
Укупно од 126 судија и запослених у ова четири суда, један је Србин и то судија Милан Гогић.
– Вијеће за прекршаје 22 /22 0
– Врховно државно тужилаштво Црне Горе 34/2
 
Иста ситуација је, каже Раичевић и у Основним тужилаштвима.

„Подручни орган за прекршаје Цетиње, Даниловград, Херцег Нови, Колашин, Котор, Мојковац, Пљевља, Рожаје, Улцињ…, редом сваки, појединачно су ослобођени од присуства Срба„, наводи Раичевић.

Када су у питању Дирекције, ни ту није ништа боље стање, тврди Раичевић.

„Дирекција јавних радова 21/0;  Дирекција за развој малих и средњих предузећа 4 (сви су Црногорци); Дирекција за заштиту тајних података 8/0; Државна комисија за контролу поступка јавних набавки 9/0“, рекао је Раичевић.

Без Срба су, наводи Раичевић и Фонд рада, Фонд за обештећење, Фонд за заштиту и остварење мањинских права,  Комисија за спречавање сукоба интереса, Управа за антикорупцијску иницијативу, Управа за игре на срећу, Управа за кадрове, Управа за заштиту културних добара, Управа за збрињавање избјеглица, Секретаријат за развојне пројекте.

Министарства
* Генерални секретаријат Владе Црне Горе 106/0
* Министарство науке 19/0
* Министарство рада и социјалног старања 76/0
* Министарство правде 19 од чега 18 Црногораца  и 1 Бошњак

По једног Србина имамо у: 

* Министарство вањских послова и европских интеграција 63/1
* Министарство културе 34/1
* Министарство здравља 42/1

Такође, Заштитник људских права и слобода од 18 анкетираних нема ниједног српске националности.

„Попис становништва у Црној Гори је један од приоритетних задатака српске политичке, културне, научне и медијске заједнице. Дакле свих нас. Копију пописног листића коју грађанин добија након обављеног пописа треба да сачува и да му служи као доказ приликом остваривања корпуса права које држава Србија даје Србима из региона“, закључује Раичевић.