Удружење пензионера Бара преварило своје чланове који су купили станове
Иако је, према првобитном плану, зграда за пензионере требало да буде завршена у новембру прошле, а потом, у мају ове године, ни данас, након пола године, нема званичне потврде када би пензионери могли да се уселе у своје станове.
Сви пензионери су уредно платили комплетан износ за куповину станова, а питање када ће и хоће ли се уопште завршити радови на овој згради, и даље “виси у зраку”. Мучно чекање би, према ријечима подизвођача радова Милорада Вујовића из фирме „Липа Инг“, могло бити окончано за двадесетак дана.
Изреволтирани због ситуације у којој су се нашли, пензионери су се данас окупили тражећи одговоре од надлежних за пројекат. Око 20-ак пензионера, од укупно 63, на сопствену одговорност уселило се у своје станове, а “прикачени” на грађевинску струју, која им неријетко ствара проблеме, па долази до избацивања са мреже.
Према ријечима Александра Шошкића, чији је отац по повољним условима купио стан, од оно што би требало да буде разлог радости и растерећења, од старта прате бројни проблеми.
„Од самог почетка је мијењан план зграде, дорађиван је више пута. Овдје су се већ неки пензионери уселили, чули смо да има проблема са струјом, испадају осигурачи… Око 20 људи је усељено и користе грађевинску струју. Звали смо, молили, покушали смо да идемо линијом мањег отпора како би завршили ствари, али нико се у име Удружења пензионера није удостојио да дође, да стане овдје испред ових људи, иако су позвани. Пребацивали су сви лопту с једнога на другог, говорећи ‘није до мене него до овог другог и тако све у круг’“, објашњава Шошкић.
Пензионерка Славка Миковић истакла је да је на њу, али и на све остале, вршена пресија из Удружења пензионера да се друга рата уплати што прије.
“Сваких 15 дана су ме звали из Удружења пензионера. Речено је било за Дан Бара да треба да буде готова зграда, па ништа од тога. Након тога у уговору је предложено да завршетак радова буде 12. маја, међутим ево новембар је и још увијек ништа није ријешено. Условљавали су из Удружења пензионера да уплатимо рату, да би могао да се скупи новац како би се наставили радови, јер како су нам говорили, није било новца. Прва половина је требала да се плати потписивањем уговора 8. марта, када смо потписали предуговор, а друга половина, речено нам је мјесец пред усељење“, прича Миковић.
Она је у овој згради купила гарсоњеру од 27,5 квадрата, по цијени од 490 еура по квадрату и гаражу за 3.500 евра.
„Купила сам гаражу, а речено је да ће она морати да се исплати до краја, са другом ратом. Морала сам ипак да платим гаражу у цјелости, испоштовала ту половину друге рате од 8.480 еура. Тражила сам анекс уговора, али њега нема, а из Удружења пензионера ми је речено да не постоји могућност да се уради. У свој стан не могу да уђем, јер није завршен и ништа није испоштовано од онога што је договорено“, огорчена је Миковић.
Још једна од окупљених пензионера, Љиљана Раичевић истиче да су као пензионери погријешили од самог старта јер су вјеровали својим колегама.
„Испало је све супротно. Ја сам овдје купила стан, јер сам морала. Од првог дана у пројекту није ваљало ништа, ово је било предвиђено за пословне просторе, слике су постојале у Клубу пензионера. Када сам купила стан, испало је да су пословне просторе претворили станове. Када сам их питала у Удружењу, казали су да немају везе са тим, већ Општина Бар, а инсистирали су да се све то уплати“, прича Раичевић.
Заступајући своју мајку, Емилио Гавран је казао да им је из Удружења пензионера Бара речено да је зграда завршена и да се само чекају струјомјери.
„Кад год би позвали Удружење, увијек би иста прича била, да се чекају само струјомјери и да је зграда готова. Говорили би нам и да узмемо грађевинске кључеве и да ‘слободно почнемо да уносимо ствари’. Подстанари смо, кредити су ту и кирија, сви смо у великој финансијској кризи. Неки људи чак и живе овдје под свијећама, кувају на плин, надајући се званичном датуму када ће зграда бити завршена. Први пут данас чујем да је ово градилиште. Пензионери су измирили плаћање стамбених јединица, у питању су углавном гарсоњере. Само захтијевам и апелујем на Удружење пензионера да, ако постоји могућност, што прије обезбиједе струјомјере, како би ови људи могли да живе регуларно и, с обзиром да је зима на вратима, да се што прије уселе“, поручио је Гавран.
Иако је главни извођач радова фирма „Еурозоx“, радове је, као подизвођач, изводила фирма „Липа Инг“. Извршни дирекор ове компаније Милорад Вујовић тврди да су радови почели на вријеме, али да је било великих проблема током њиховог извођења.
„Пројекте смо добили, по њима смо и радили, а пројектант је Никола Дракић. Ми као извођачи са пројектима нисмо имали ништа, чак ни по уговору о пројекту изведеног стања нисмо имали никакве обавезе, већ је то била обавеза Удружења пензионера. Мислим да смо ми привели радове на згради у уговореном року, али смо имали други проблем – неколико мјесеци нисмо могли прићи згради због канализације и лошег приступног пута. Сви смо помало криви – прво пројектант (да ли је он био упознат са ситуацијом терена, прикључењем објекта на водоводну мрежу, да ли су имали те податке и да ли су радили те бушотине на овој локацији…). Као извођач није моје било да то тражим, нити да утврдим. Осим тога, били су у обавези да ураде пројекат изведеног стања. Ја сам, као подизвођач, прихватио и уплатио 12.000 еура, а за ревизију ми траже 6.800 еура, што није моја обавеза, али ћу вјероватно бити приморан и то да прихватим, како бих себе напокон склонио одавде и овим људима изашао у сусрет. Спреман сам и то да платим да би се то ревидовало и отпочела припрема техничког пријема објекта за добијање употребне дозволе“, казао је Вујовић.
Према његовом мишљењу, пензионери би за мјесец могли добити кључеве „ако све прође како треба са ревидовањем“.
Вујовић је казао да су „Еурозоx“ и „Липа Инг“, као подизвођач радова добили пословни простор од 150 квадрата који је претворен у стамбене јединице. Он је истакао да је тај пројекат посебно плаћен 19.800 еура са ревизијом, те да то није утицало на садашњи проблем.
Ипак, главни надзорни орган за електроинсталације, Михаило Воротовић сматра да је управо то највећи проблем – измјена пројектног задатка којим је инвеститор одређене просторије намијењене за Клуб пензионера пренамјенио у стамбене.
„То су ствари које морају процедурално-формално-правно да се уобличе и, у складу са законом, спроведу. Ми тренутно, што се нас тиче, имамо проблем што то није до краја спроведено. Те измјене морају да се доведе до краја“, објаснио је Воротовић.
Он је подвукао и то да зграда није завршена, те да не зависи од њих кад ће бити.
„Промјена пројектног задатка од стране инвеститора изазвала је помјерање рокова до завршетка. Ми само треба да испратимо законску процедуру, а запело је јер измјене нису спроведене. Објекат није завршен, потребни су атести и остала тестирања, док се све то не заврши, ми немамо потпуну документацију и не можемо да дамо изјаве. Без наше изјаве ЦЕДИС неће да угради бројила, а атесте треба да спроведе извођач радова. Када се ураде сва тестирања и атести од стране извођача, ми можемо потписати све. Што се наше изјаве тиче, пројекат мора бити комплетно готов да би ми иступили. Основ свега је изјава надзорног органа“, навео је.
Воротовић је као главног кривца навео инвеститора, који је иницирао измјене.
„Прво треба да видимо да ли је документација валидна, јер ако се испостави да тај пројекат који се нама достави не одговара овоме, мораће опет да се пише. Под условом да је извођач спровео све како треба и да је све одобрено, нама треба неколико дана да све истестирамо и прегледамо, па онда ту изјаву можемо релативно брзо дати“, појаснио је Воротовић.
У име пензионера, Шошкић је казао да им је најбитније да се људи уселе, те да ће се поново састати за мјесец да виде на чему су.
„Када би почели да ‘копамо’ од самог почетка, овдје би требало да дође 100 полицајаца и да похапсе редом – из Општине до Удружења пензионера. Покушавао сам да дођем до уговора између фирме ‘Еурозоx’ и инвеститора Удружења пензионера Бара, али тај уговор не постоји“, истакао је Шошкић.
Подсјетимо, 26. августа 2020. године постављен је камен темељац којим је означен почетак изградње овог стамбеног објекта за пензионере. Зграда је требало да буде завршена до краја 2021. године, а право на стан да оствари 70 барских пензионера.
Тадашњи директор Фонда ПИО, Душан Перовић казао је да су финансијска средства за изградњу зграде обезбијеђена и нагласио да „радови могу да се несметано одвијају и заврше у планираном року“.
“Први пут су сва потребна финансијска средства обезбјеђена на самом почетку изградње, захваљујући Влади Црне Горе која је опредијелила 900.000 евра. То је велики успјех и гаранција да ће објекат бити завршен на вријеме. Други дио средстава издвојиће корисници, а извођачу радова ће дио трошкова бити надокнађен кроз компензацију”, казао је Перовић 2020. године на полагању камена темељца.
Општина Бар је уступила Удружењу пензионера урбанистичку парцелу од 2.290 м2 у насељу Поповићи и инвеститора ослободила обавезе плаћања накнаде за комунално опремање.
