(ВИДЕО и ФОТО) У Бару величанствено прослављен Бадњи дан

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије служио је на Бадњи дан Свету архијерејску литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару.

Високопреосвештеном митрополиту саслуживало је свештенство и свештеномонаштво архијерејског намјесништва барског, уз учешће бројних вјерника, међу којима је био и предсједник Општине Бар Душан Раичевић.

У бесједи на крају литургије, Митрополит Јоаникије је истакао да празник Рождества Христовог доноси благослов и мир цијелом свијету.

„Када прослављамо Бога живога и истинитога са анђелима Божијим, онда се у наша срца улива Божија љубав, Божија милост и радост, и у наша срца улази мир. Када се измиримо са Богом и са својом савјешћу, онда треба да будемо у миру и у љубави са ближњима својим и да у сваком човјеку видимо добро Божије, лик Божији“, казао је митрополит, подсјетивши да је Христос, примивши људску природу, подијелио са човјеком све његове муке и страдања ради спасења свијета.

Он је изразио радост због великог броја сабраног народа, посебно дјеце, као и због присуства представника локалне власти.

”Драго ми је што су данас овдје браћа свештеници из барског намјесништва, у већини, и са много дјеце, и са много народа. Драго ми је што је овдје господин градоначелник Бара и што су овдје господа народни посланици. Лијепо је то видјети.”

„Али шта има природније него да људи који су на челу народа буду са својим народом, а не отуђени у својим кабинетима, да им народ више приступити не може. Хвала Богу, чини ми се да долази неко ново вријеме и у том погледу правимо не тако велике кораке, не тако велике потезе, али показује се да смо жив народ и да се наш народни организам полако исцељује“, поручио је митрополит.

Говорећи о смислу празника, владика је подсјетио на јеванђелску причу о мудрацима који су кренули за звијездом ка Витлејему, али и на Ирода, чије је срце било испуњено страхом и мржњом.

„Ми смо призвани да Рођење Христово прослављамо у миру, да се загрлимо, да се мирбожамо и сабирамо на светим богослужењима и око налагања бадњака“, казао је митрополит, нагласивши да су народни божићни обичаји испуњени радошћу и дубоким духовним порукама.

Владика је потом позвао дјецу, полазнике школе вјеронауке у Бару, да изведу празнични програм, који су припремили са вјероучитељицом Славицом Орландић.

”Дјеца ће нам много љепше испјевати божићну химну од нас који смо одрасли, јер они пјевају из срца, из душе, са великом радошћу, а и ми се уз њих оплемењујемо”, закључио је у бесједи Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије.

Негдје око 15:30 часова започело је свечано налагање бадњака на платоу испред Саборног храма Светог Јована Владимира. Бадњаке је благословио старјешина храма протојереј-ставрофор Слободан Зековић заједно са свештеницима барског намјесништва. Ове године централни бадњак испред црмничана донијели су представници села Сотонићи и Мачуге. Предводили су их Милан Станковић и Никола Којичић. Присутни народ је у име свештенства поздравио старјешина цркве Светог Николе у Старом Бару протојереј Никола Радовић.

Честитајући срећан и благословен празник Рождества Господњега, прота Никола рекао је да нема већег догађаја у домостроју људскога спасења од тога тренутка када се родио Спаситељ свијета у јаслама, када је засијао и нас грешне и пале људе поново уздигао на оно достојанство које смо били призвани стварањем, на које био призван и првобитни Адам.

„И зато се радујемо изнова и изнова и сјећамо се, не само као догађаја који се збио прије 2000 година када се у Витлејему родио Христос Спаситељ, него се живо сјећамо живим сведочанством окупљајући се око овог Божанског огња, налажући ово дрво живота које исијава и грије нас вјечном светлошћу. То дрво живота је оно дрво из кога нам је изникло спасење, из кога смо се дотакли вјечног и непролазног огња који је прво засијао Витлејему, а онда се читавим свијетом проширио и сија до данашњих дана и сијаће, ако Бог да, док је и краја и свијета и вијека.

Тај дивни обичај да налажемо бадњак у нашем народу је јединствен, траје и трајаће. Раније је био обичај да се бадњак доноси рано ујутро, убере из шуме и понесе, и наложи се увече у домовима. У новије врјеме имамо и овај обичај да се пред храмовима сабирамо и ту налажемо бадњак. И то има итекако своју љепоту.

Видимо како сваки ваш бадњак мали, који принесете на овом огњу, постаје велика и жива ватра. Тако је и када се сабирамо храму Божијем на Светој Литургији. Сваки наш мали принос, мали труд, пост, молитва, искрено покајање, када се састанемо на служби Божијој на Светој Литургији, исто тако у нама запламти и распламти заједнички огањ Божанске љубави, непролазне и вјечне.

Нека би та Божанска љубав, вјечна, непролазна, засијела у свим нашим срцима. Наше душе да се њом огрију, а онда тај благослов, испред овога Светог храма Светог Јована Владимира, да понесете међу своје ближње, у своје домове, да се радујемо, мирбожамо једни са другима. Да се измиримо, јер ако је Господ могао да постане један од нас како би нас измирио са Богом, онда смо и ми у обавези да без обзира на наше међуљудске слабости, свађе и неспоразуме, то превазиђемо и у љубави, слози и радости, се мирбожамо и дочекамо Божић и Рождество Господње. Зато да побиједимо своје слабости, превазиђемо их, и ако смо са неким у завади или било каквој људској неслози, без и мало стида и нашега људскога срама, да одемо, да се извинимо, да се мирбожамо, а Богомладенац Христос ће нам надокнадити сваку радост и утростручити љубав, ону малу коју ми уложимо као овај један мали бадњак који приносите, и када га приносите на огоњ божанске свјетлости, божанске љубави, он постаје силан огоњ којим се сви можемо огријати и сјединити.“

У име Црмничана присутном народу обратио се Андрија Станковић.

„Сабрали смо се вечерас изпред овог Светог храма да наложимо бадњак онако како су то радили наши стари вјековима уназад. Ове године та част припала је нама, мјештарима Сотонића и Мачуга. Донили смо храст из наших брда, из наше Црмнице, носећи у њему поздраве свих оних који су нас учили да чувамо образ, вјеру и своје име. Нека овај пламен загрије наша срца, нека спали све што је било лоше, а освијетли пут слози и љубави међу нама. Из питомих Сотонића доносимо мир у добру вољу свима вама.“

Празновање је настављено пригодним програмом које су приредили чланови КУД-а „Свети Јован Владимир“

Текст: Оливера Балабан / Дејан Вукић

Фото/видео: Дејан Вукић

www.hrambar.com