„А кад дође ред на нас, неће имати ко да се гласне“, написао је у једном од својих статуса пријатељ, борац и саборац свих обесправљених Мирсад Мирза Кургаш који се већ више од двије године бори са опаком болешћу.
Неправедно је заборављен од државе Црне Горе и њених институција, управо он који је реченицом из горњег цитата, корио и позивао грађане, на солидарност и борбу.
Како сазнаје ИН4С, породица Куграш је због мањкавости здравственог система услијед избијања пандемије КОВИД 19, морала сама да се снађе и да плати лијечење у Турској, и операцију која је била неопходна за лијечење Мирзе.
Није могао бити оперисан у Црној Гори, а без сагласности конзилијума није могао добити упут за операцију ван Црне Горе, јер се конзилијум није састављао због КОВИД-а и тако је нашем Мирзи пресуђено од власти за коју се борио.
Она власт која је дошла као замјена оне старе, није имала више разумијевања од претходне. Они који су запосјели фотеље захваљујући жртви Мирзе Кургаша, оставили су га без елементарне бриге, заштите и помоћи.
Овај текст је апел, да се држава позабави својим грађанима, и да помогне, посебно онима који су устајали против сваке неправде, који су се борили за ослобођење од корумпираног и криминализованог система, који је више деценија заробио инсистуције.
Овај текст је наш глас, за Мирзу, да зна, да неко има да се гласне за њега. Нажалост, умјесто да то Влада буде, ми морамо да је опоменемо.
А наш Мирза је грађански активиста, борац за слободну и праведнију Црну Гору, истакнути активиста против НАТО окупације, и на крају, или на почетку, човјек који се бори против поквареног и корумпираног система, чија борба понекад личи на борбу са ветрењачама, али како је сам говорио, предаја никад није била опција.
Свака неправда је била разлог за Мирзино реаговање.
Чини се не постоји град у Црној Гори, да у њему није покренута прекршајна пријава против Кургаша, због грађанског активизма и примјерног бунта. Уз своје пријатеље и слободне грађане Црне Горе стао је сваки пут, на сваком протесту, на литијама...
Од стране једног броја медија, на интернет порталима, као и са углавном лажних Фб профила, у организацији ДПС структура, таргетиран је и сатанизован. Све по старом, провјереном рецепту – Divide et impera.
Учесник скоро свих протеста и грађанских окупљања, данас је човјек са мноштво прекршајних пријава, у неколико црногорских градова, али остао је досљедан начину живота, и бунту као животном избору, али и данас је човјек којег је држава оставила да се брине сам о себи, иако он то по нашим сазнањима нажалост није у стању.
Небрига државе и немар према грађанима морају да буду заустављени, грађани морају да знају да држава стоји иза њих, иначе, ништа се није промијенило, иако живимо „стварност“ да јесте.
Власт Мила Ђукановића трајаће онолико колико буде трајала њена оставштина, и није ту ријеч само о политичком систему већ накарадном систему вриједности који ће, очигледно, и после ДПС-а остати живи легат ДПС – а, барем ако је судити према судбини Мирсада Мирзе Кургаша, борца противу зла које је владало Црном Гором, борца којег није „појела револуција“ већ су „револуционари“ из позадине одлучили да не виде и не чују муку и страдање јуришника из првих редова.
Мирсад је управо био то – вазда у првим редовима и вазда у јуришу противу зла ДПС – а, па и када је јуришао сам.
Данас наш Мирсад бије можда свој последњи бој, у Црној Гори за коју је пострадао и оболио, заборављен у јуришу од оних који из заветрина фотеља и кабинета не виде ледину пострадалих за њих! Не виде и не чују вапаје породице Кургаш која је постала жртва елите коју је у елиту произвела.