(ВИДЕО) Коначно објелодањена имена из злогласне Седме управе и „Црних тројки“

Некадашњи шеф барске полиције, бивши савјетник премијера за безбједност, полицијски и царински функционер проф. др Војо Лаковић је у емисији „Контроверза“ ексклузивно објелоданио имена главних људи у злогласној "Седмој управи" као и припаднике "Црних тројки".

Лаковић је сагласан да постоји шира акција да се истрага Анкетног одбора осујети, свједочења обесмисле, а свједоци дискредитују, те да имамо опструкцију.

„Анкетни одбор је почео добро да ради. Имамо изјаву Милана Пауновића, а затим Брајушка Брајушковића, које су доказале оправданост Анкетног одбора. Пауновић је са документима показао да је гро тих активности, преко 90 одсто, рађено из система, уз сагласност врха система. То значи да та кривична дјела не могу да застаре. Систем је тукао и пребијао, а у појединим случајевима и убијао непријатеље система. Брајушковић је и сам признао да је био укључен у те процесе и батинашки дио“, казао је Лаковић.

Истиче да Црна Гора мора доћи до истине, без које не може затворити поглавља.

„Црна Гора се не може ослободити терета који тренутно има, уколико се не докаже ко је дао налог за убиство Душка Јовановића, па редом остала убиства“, поручује Лаковић. Наводи да је анонимна пријава, поднијета уочи његовог свједочења и формирања Анкетног одбора, послужила некоме да га ставе на мјере тајног надзора, како би евентуално неко контролисао шта намјерава да прича о Седмој управи. У његово вријеме, како каже, нико није могао бити примљен у службу ако није служио војску, али да је садашњи шеф Специјалног полицијског одјељења (СПО) Предраг Шуковић, примљен у МУП прије служења у ЈНА.

Доласком Вукашина Мараша, који је био оперативац савезне УДБЕ, каже Лаковић, практично и почиње формирање злогласне Седме управе.

Прво питање према Бошку Бојовићу (некадашњи шеф тајне службе) било је, каже Лаковић, да ли има службу за посебне намјене, а негдје је питао и да ли постоји листа за одстријел, односно листа људи који треба да буду ликвидирани. Бојовић му је рекао: "Министре, ово је мала Црна Гора, ми се сви знамо", и ту је завршио разговор.

Након тога, Мараш је у априлу 1996. године формирао посебно одјељење службе државне безбједности за посебне намјене, а то је фамозна седма управа“, објашњава Лаковић. Он је у емисији Контровезра ексклузивно открио имена прве поставе из Седме управе.

„Међу њима се налазе Дарко Бели Распоповић, Миланка Мила Ковачевић, секретарица која је о свима све знала, Зоран Лазовић, Душко Голубовић, Периша Вукашиновић, Мишко Пејовић, Миле Грдинић, Веселин Пешић, Младен Нишавић и Жељко Вулановић. То је прва постава, а касније се ширила и са другим оперативцима, али и са криминалцима“, казао је Лаковић.

Он је навео да су чланови Седме управи били и Драган Никчевић, Борис Милић, Предраг Шуковић, Славиша Шћекић, Иван Делић, Зоран Жути Ђукановић, Тони Пецовић, Самир Усанагић Дамир Мандић, Алмир Мандић, Миле Луковић Кум, Душан Спасојевић Шиптар, Љубиша Буха Чуме, Муша Османагић, Вук Вулевић, Милутин Нововић (садашњи конзул у Чикагу), Брано Грумић, Горан Шћекић и Славко Марковић, као и С.Б, В.В, В.К. и А.Ш.

Лаковић наводи да не мора да значи да су сви ови људи „прљави“, али да имена треба да испита тужилаштво.

Аутор и водитељ емисије, Младен Стојовић навео је да Љубиша Буха Чуме, Душан Спасојевић Шиптар и Миле Вуковић Кум немају везе са Црном Гором. Луковић и Спасојевић су убијени у полицијској акцији „Сабља“ након атентата на премијера Зорана Ђинђића и осумњичени су да су учествовали у организацији атентата и везују се за бројна непочинства.

„Они су, између осталог, 2002. године у Подгорици, са легитимацијама црногорске службе, оружјем који су добили од МУП-а, упутили су више пријетњи Душку Јовановићу и Владану Павићевићу, што је и евидентирано, али служба тим поводом није ништа урадила“, казао је Стојовић.

Он је подсјетио на ријечи бившег обавјештајца ДБ-а, Радосава Карла Дуловића и наводе да су криминалци носили легитимације црногорских и српски служби. Аутор емисије, Младен Стојовић, је навео да су након убиства Павла Булатовића инспектори београдског трећег одјељења легитимисали и евидентирали лице (Б.Г.) које посједује легитимацију црногорског МУП-а. Међутим, како каже, након хапшења те особе, услиједила је интервенција високог функционера српске службе, блиског црногорском врху са иницијалима – Ф.С.

У том злочину је учествовало седам особа, од којих су три особе биле припадници Седме управе.

„У то вријеме форензички центар у Даниловграду није био центар истине, него центар зла. У том форензичком центру су се мијењали узорци ДНК анализа“, наводи Лаковић . Према његовим ријечима, Служба државне безбједности била је старији брат Службе јавне безбједности, а како наводи – Душка Марковића може демантовати са милион доказа.

„Одговорно тврдим да је он знао све што се дешава у Црној Гори и преносио наредбе. Министар унутрашњих послова је у то вријеме био фигура. Мића Марковић и Душко Марковић су били кључни људи система безбједности – јавне и тајне безбједности“, каже Лаковић. Он наводи да је овај систем, који је правио Мило Ђукановић, после распада јединственог ДПС-а заштитио сваку битну функцију која му је потребна (тужилаштво, судство…).

„Када је Веселин Вељовић склоњен са мјеста директора полиције, морао је да дође његов помоћник по систематизацији. Да је Лепа Меденица склоњена из Вишег државног тужилаштва, урушио би се систем испод ње, а онда би се морало радити на рјешавању случаја убиства Душка Јовановића„, казао је Лаковић.

Лаковић наводи да бивши систем на свакој позицији има понеког „спавача“, „војника“ или „официра“, који благовремено износи податке и увијек су корак испред.

Када је ријеч о „Црним тројкама“, које су представљале "батинашки одред" Специјалне јединице полиције, Лаковић истиче да је списак припадника тог "одреда" прилично велик. Он је еклузивно у „Контроверзи“ објелоданио њихова имена.

„На челу „Црних тројки“ су били Веселин Вељовић и Миљан Перовић, а ту је био и Саша Звицер. Ударна батинашка песница су били Марко Калезић, Славко Ђуровић и Владан Лазовић. Они су били прва линија Вељовића и Перовића која је батинала људе. Брајушко Брајушковић је био прстен који је усмјеравао и пратио са својом екипом. На списку се налазе и људи који нису упрљали руке, али су били од повјерења Веселину Вељовићу, а то су: Милан Ковачевић, Драгиша Мугоша, Игор и Срђан Поповић, возач Добрило Гојковић који је преносио поруке и новац, Момир Марковић, Рабреновић, Шћепановић, Медојевић, Бобан Јањушевић, Драган Ђуза Ђуричковић, Жељко Томовић, Александар Вукчевић, Саша Милачић, Зоран Булатовић, Баћо Баћовић, Драган Јовићевић, Божидар Почек, Боро Гргуровић и Мирко Бановић„, навео је он.